Torba na čekanju

Nije mogao da zna za moju „antenu za južnjake“. Pita kako da stigne do „autobusku stanicu“, barem do „Slaviju“. Kako se laže, ruši i gradi oko Beograda na vodi, namah pomislih da nije autobuska već srušena, pa kako da objasnim „na čoveka“. Kažem mu. Torbu u tom trenutku nisam video. Ali sam iz glatko obrijanog preplanulog lica četrdesetogodišnjaka koje se brije jednom nedeljno najviše, iz izbledelog „svečanog“ duksa i prilično čistih somotarki,