Мађарска на удару Брисела због "Стоп Сорос" закона

Европска комисија је одбацила мађарски закон по којем сваком ко помаже мигрантима прети затвор као нелегалан.

О даљим корацима према Мађарској ће сада одлучивати Европски суд правде (ЕЦЈ), због непоштовања законодавства Европске уније.

О покренутој процедури против Будимпеште је влади Виктора Орбана послато је „формално обавештење&qуот;.

„Комисија сматра да је неограничено задржавање тражилаца азила у транзитним зонама без поштовања примењивих процедуралних гаранција кршење правила Европске уније,&qуот; пише у саопштењу.

Овај закон, којим се предвиђају затворске казне сваком ко „олакшава илегалну имиграцију&qуот;, усвојен је у јуну.

Закон у Мађарској називају „Стоп Сорос&qуот; по америчком милијардеру мађарског порекла, ког Будимпешта оптужује да подржава муслиманске мигранте.

Мађарска на критике одговара тврдњама да ограничавањем проласка оних које сматрају илегалним мигрантима чини услугу остатку Европе.

Такође, Орбанова влада сматра да илегални мигранти представљају претњу националној безбедности

Закон, према примедбама Европске комисије, онемогућава азиланте да се за помоћ обрате националним, међународним и невладиним организацијама.

Комисија је оптужила Мађарску да не поштује европске законе када мигранте враћа у друге земље, или их држи на граници са Србијом.

Зашто је закон контроверзан?

Мађарско законодавство је изменило осам постојећих закона и као ново кривично дело увело „омогућавање илегалне имиграције&qуот;.

Према том закону, свако може да буде ухапшен због рада са невладиним организацијама које помажу тражиоцима азила.

Групе за заштиту људских права истичу да је њихов циљ да људима који су ушли у Мађарску помогну око званичног поднешења захтева за азил.

Такође, нови закон је пооштрио правила - сви који покушају да уђу у Мађарску из земље у којој по њих не постоји опасност од протеривања, не могу да траже заштиту од Будимпеште.

Мигранти заглављени на граници САД и Мексика

Италија дозволила мигрантима улазак на Сицилију

Немачка планира центре за задржавање азиланата

Како је почело?

Око 400.000 људи прошло је кроз Мађарску на путу ка западној Европи током мигрантске кризе 2015. године. Због тога је мађарски премијер Виктор Орбан наредио да се на граници са Србијом подигне ограда од бодљикаве жице.

Европска комисија је након тога увела обавезну квоту миграната коју свака земља ЕУ мора да прими, што је Орбан одбио.

Током 2015. око 177. 000 људи је поднело захтев за азил у Мађарској, али је само неколико стотина азил и добило.

Број захтева је пао на око 3.200. прошле године.

---

Слободан Маричић, ББЦ на српском

Колико је миграната у Србији?

Тачан број није познат због великог броја „невидљивих људи&qуот;, кажу за ББЦ на српском у Инфо парку, невладином избегличком центру у Београду који пружа помоћ мигрантима.

Процене су да их је око 3. 500, али и да има много оних ван система, који нису евидентирани.

„Много је оних који немају никакве контакте ни са институцијама, нити са организацијама које се баве подршком мигрантима.

У последња три месеца долази их све више, а овде су само у пролазу. Углавном иду у Босну&qуот;, каже Гордан Пауновић из Инфо парка.

Одакле су и одакле улазе у Србију?

Највише људи долази из Македоније, возилима кријумчара. Друго највеће место уласка у Србију је београдски аеродром.

„Авионима из Ирана долазе Иранци којима је недавно Србија укинула визе&qуот;, објашњава Пауновић.

„Потом се ирански туристи за тих 30 дана колико легално могу да остану у Србији на основу туристичког боравка, претворе у мигранте&qуот;.

Пауновић каже да у Србију недељно стиже више од 1. 000 људи из Ирана.

„Према нашим подацима трећина се никада не врати у Иран, већ остаје овде или продужава даље&qуот;, наводе из Инфо парка.

---

Статистика о захтевима за азил у Србији у последњих шест месеци, према подацима Београдског центра за људска права:

• Укупно људи са намером да траже азил у Србији - 3694
• Мушкарци - 3182
• Жене - 512
• Малолетници - 973
• Захтев поднело - 98
• Захтев одобрен - 10
• Од тих 10 петоро је из Авганистана, двоје из Ирана и троје из Бугарске

---

Колико их је у Београду?

Не постоји тачан податак о броју миграната у Београду.

Процењује се да неколико стотина дане углавном проводе у граду. Неки се врате увече у кампове у Крњачи или у Обреновцу. На улици преспава око 150 до 200 људи, каже Пауновић.

„Највише је Иранаца који још нису у илегалном статусу, јер им важи туристичка виза. Пуни су хотели, Аирбнб, све живо. Има их више стотина.

Ако одете до аутобуске станице видећете гроздове људи који чекају да буду негде превезени, то су људи који углавом немају контакт са организацијама попут наше&qуот;.

За 10.000 евра од Авганистана до Берлина

Велики проблеми представљају кријумчарење и трговина људима, упозоравају из Инфо парка.

Наводе да је кријумчара много и да су они „главни фактор илегалних миграција&qуот;.

„Када кријумчари не би постојали у Србији, Босни и свуда около, цео овај феномен би се одвијао у неким скромнијим параметрима&qуот;, сматра Пауновић.

„Људи наседају на огромну пропаганду, на приче да их у Немачкој чека 2. 000 евра чим стигну, плата, стан, посао, да не морају да раде уопште... Зато они плаћају огромне суме за пут од Авганистана до Берлина. То су износи и до 10.000 долара или евра&qуот;.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.20.2018)