Transformacija EPS u akcionarsko društvo: Put do novih kapaciteta ili rasprodaja imovine

Novim aranžmanom Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) preporučeno je da se Elektroprivreda Srbije (EPS) transformiše u akcionarsko društvo, što se u javnosti različito tumači, kao put do novih tehnologija i širenja kapaciteta ili kao rasprodaja državne imovine.MMF je po tom novom programu mera (PCI - instrument koordinacija politika) koji u Srbiji nazivaju "čuvarkuća", savetovao da se transformacija najvećeg srpske kompanije EPS obavi 2020. godine.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za agenciju Beta da se nada da će država "imati razuma i da će ostati pri ranijem stavu" da zadrži većinsko vlasništvio u toj kompaniji.

"Verujem da će država iskoristiti tuđa iskustva i da će u EPS-u kao najboljoj kompaniji, ne po profitu, već potencijalu koji ima, zadržati većinsko vlasništvo, što ne znači da ne treba da se ta firma transformiše u akcionarsko društvo i odrede njeni vlasnici", rekao je Savić.

On je podsetio na iskustvo Čehoslovačke, koja je prodala elektroenergetsku kompaniju ČEZ, a nedugo potom država je vratila većinsko vlasništvo i sada kompanija dobro funkcioniše u tržišnim uslovima.

"Kada bi se EPS transformisao u akcionarsko društvo po Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine 15 odsto kapitala bi pripalo bivšim i sadašnjim radnicima, isto toliko bi se podelilo punoletnim građanima, a preostali deo, odnoso većinski udeo, zadržala bi država u njenom vlasništvu", rekao je Savić.

Dodao je da je izmenama Zakona o privatizaciji 2015. godine, kojim se reguliše privatizacija javnih preduzeća od strateškog značaja, dozvoljena dokapitalizacija i javno-privatno partnerstvo.

"To znači da bi se novac firmi koje dokapitalizuju EPS koristio za uvođenje novih tehnologija i širenje kapaciteta u sferi, na primer, obnovljivih izvora energije, kao što su male hidroelektrane", rekao je Savić.

Ocenio je da bi to bio "mamac" za privatne investitore da ulažu u te kapacitete jer Srbija trećinu energije dobija iz hidroelektrana.

Savić je ukazao da EPS narednih godina mora da uloži mnogo novca u zaštitu životne sredine i to se može finansirati iz kredita pod uslovom da je firma u mogućnosti da ga vrati, a u suprotnom mora da traži druga rešenja među kojima je i dokapitalizacija.

On je istakao da je u poslovanju jedne kompanije najvažniji način upravljanja i da oblik vlasništva ne garantuje sam po sebi profit.

"Svedoci smo da ima puno privatnih kompanija koje posluju sa gubitkom i isto tako državnih kojima se dobro upravlja i stvara se profit", rekao je Savić.

Ekonomista Dragovan Milićević rekao je za Betu da je u svetu malo "čistih" javnih kompanija, i da su većinom u javno-privatnom partnerstvu.

"Transformacija u akcionarsko društvo znači da ima dva i više vlasnika, s tim što ni jedna normalna zemlja ne prepušta većinsko vlasništvo, ali je upravljane kvalitetnije i bolji su finansijski rezultati kada ima više vlasnika", rekao je Milićević.

On je ocenio da je, iako je kritičar ekonomske politike MMF-a, preporuka o transformaciji EPS-a potpuno ispravna.

EPS je, kako je rekao, moćan sistem koji u Srbiji stvara četiri-pet osto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a zbog ogromne infrastrukture koju poseduje, rudnika hidro i termo elektrana, ima i veliku vrednost.

Da bi tu kompaniju neko dokapitalizovao tako da postane većinski vlasnik trebale bi mu, kako je rekao, milijarde evra.

"Dokapitalizacija nije prodaja, već suvlasništvo i unos svežeg kapitala koji firma može da investira u prioritetne projekte", rekao je Milićević.

Dodao je da EPS može da dokapitalizuje, ne samo privatna kompanija, već i neki energetski sistem koji je takođe u većinskom državnom vlasništvu.

Lider Saveza za Srbiju Dragan Đilas kaže za Betu da "vlast koja je došla na priči o borbi protiv privatizacije ubrzano rasprodaje Srbiju".

"Galenika, Aerodrom Beograd, Rudarsko-topioničarski kombinat Bor, Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK), Petrohemija, Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), sve njih će kupiti stranci i donosiće im profit, a nama sada proizvode minuse", rekao je Đilas.

Firme se, kako je rekao, "uništavaju nesposobnim partijskim menadžmentom, dilovima sa privatnim firmama pod kontrolom Srpske napredne stranke (SNS) kojima se, kao u HIP Azotari daje roba 40 odsto ispod proizvodne i tržišne cene, pa se onda objašnjava da je stečaj ili prodaja jedino rešenje".

Posebna priča je, kako je rekao, EPS koji "služi isključivo za partijsko zapošljavanje i čuvanje socijalnog mira".

"Takva kompanija se bez investicija, znanja i menadžmenta samo urušava, pa će se javnosti predstaviti da je neophodno da se privatizuje jer ćemo u suprotnom ostati bez struje", rekao je Đilas.

(Beta, 26.07.2018)