Економисти: Раст БДП последица поређења са малим растом 2017.

Економисти тврде да је раст бруто домаћег производа (БДП) у првом полугодишту ове године од 4,5 одсто у односу на исти период прошле године последица поређења са слабим растом у прошлој години па није разлог за "велико хвалисање".

Министар финансија Србије Синиша Мали рекао је да је раст БДП од 4,5 одсто у првих шест месеци "импресиван резултат јер је то највиша стопа раста за првих шест месеци у последњих 10 година".

Економиста Драгован Милићевић рекао је за Бету да упркос расту БДП-а од 4,5 одсто тешко да ће се на крају године премашити пројектовани раст од три или 3,5 одсто.

"Резултати из ове године изгледају бољи него што јесу због тога што су добијени поређењем са ниском базом, односно растом БДП у првој половини, па и целе прошле године јер је износио свега око 1,9 одсто", рекао је Милићевић.

Додао је да се ти "импресивни" резултати користе за политичке приче и обећања.

Фактори раста БДП - домаћа потрошња, извоз и инвестиције, не указују, како је рекао, да би раст БДП од 4,5 одсто могао да се задржи на крају ове године.

"Раст БДП ће у другој половини године бити успоренији, а што је у првом делу године био 4,5 одсто то је последица и благог раста потрошње и било је очекивано", рекао је Милићевић.

Он је истакао да се може направити "различита статистика у зависности шта се изабере за поређење па тако цифре могу дати лажну слику о стварности".

Ако се неправилно обрачуна БДП и "надува", према његовим речима то омогућава да се повећа и дефицит у буџету, а истовремено фиктивно смањи учешће јавног дуга у БДП.

Економиста Србољуб Антић рекао је Бети да је Србија једна од најсиромашнијих земаља и да је "неоправдано хвалисање растом БДП од 4,5 одсто када се зна са чим је упоређен".

"Чак и да се тај раст од 4,5 одсто одржи на крају године, нема разлога за славље јер се из ове земље бежи", рекао је Антић.

Да би нека власт имала разлога за радовање требало би, како је рекао, да води земљу тако да се достигне раст од седам до десет одсто годишње у периоду од десет година.

"Немачка је прошле године имала раст БДП од 2,8 одсто, Србија од 1,8 одсто, али је у Немачкој друштвени производ по становнику осам пута већи него у Србији", рекао је Антић и додао да смо "свакодневно бомбардовани причама о бољем животу, а да свако зна колико му је добро".

Србија, према његовим речима, има предимензионирану јавну потрошњу, па би повећање плата и пензија, како је и препоручио Међународни монетарни фонд (ММФ), било прихватљиво од јануара следеће године, уместо, како се најављује, од јесени.

(Бета, 02.08.2018)