Sankcije Iranu: Ruhani optužio SAD da vodi „psihološki rat"
Iranski predsednik Rohani smatra da strategija uvođenja sankcija „nema smisla".
Iranski predsednik Hasan Ruhani napao je SAD zbog ponovnog uvođenja ekonomskih sankcija.
Opisao je mere koje su stupile na snagu tokom noći kao „psihološki rat" sa ciljem da „izazovu razdor među Irancima".
Sankcije su usmerene na različite sektore, dok će Vašington preduzeti dodatne mere protiv izvoza iranske nafte.
Evropska unija se protivi merama i rekla je da će zaštiti firme koje se bave „legitimnim poslovima".
Do sankcija je došlo nakon što se Amerika povukla iz nuklearnog sporazuma ranije u godini.
Sporazum koji je ispregovaran za vreme mandata Baraka Obame ograničio je kontroverzne nuklearne aktivnosti Irana u zamenu za ublažavanje sankcija.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da sporazum „jednostran" i da veruje da će ekonomski pritisci naterati Iran da ispregovara novi sporazum i obustavi neprijateljske aktivnosti.
Kakve su sankcije?
Tramp je potpisao uredbu kojom je vratio na snagu sankcije minut posle ponoći po lokalnom vremenu u utorak. One ciljaju na:
- Kupovinu ili sticanje američkih novčanica od strane iranske vlade
- Iransko trgovanje u zlatu i drugim plemenitim metalima
- Grafit, aluminijum, čelik, ugalj i softver koji se koristi u industrijske svrhe
- Transakcije vezane za iransku valutu
- Aktivnosti koje se odnose na izdavanje suverenog duga
- Iransku automobilsku industriju
Druga faza, koja stupa na snagu 5. novembra, odnosiće se na iranski energetski i transportni sektor, trgovinu naftom i transakcije stranih finansijskih institucija sa iranskom centralnom bankom.
Zbog čega SAD uvode sankcije Iranu?
Sankcije prate Trampovu odluku da se povuče iz nuklernog sporazuma iz 2015. godine.
Tramp se oduvek protivio sporazumu, nazvavaši ga „katastrofalnim" i „najgorim sporazumom koji sam ikada video".
Jedino su se Sjedinjene Američke Države povukle iz sporazuma dok su ostale potpisnice posvećene dogovoru.
Tramp smatra da je Iran suočen sa izborom „da promeni svoje preteće, destabilizatorsko ponašanje i da se reintegriše u tokove svetske ekonomije, ili da nastavi putem ekonomske izolacije".
„Ostajem privržen postizanju sveobuhvatnijeg sporazuma koji se odnosi na čitav spektar štetnih aktivnosti režima poput njegovog balističkog nuklernog programa i njegove podrške terorizmu".
Kakva je reakcija?
Rohani smatra da je američka vlada „okrenula leđa diplomatiji".
„Oni žele da pokrenu psihološki rat protiv iranskog naroda i izazovu razdor", rekao je Rohani. „Pregovori uz sankcije nemaju smisla. Uvek smo za diplomatiju i razgovore ali oni moraju biti iskreni".
On je optužio Trampovu administraciju za upotrebu Irana za unutrašnje političke svrhe pred srednjoročne izbore u novembru u SAD.
Ministri spoljnih poslova Nemačke, Engleske i Francuske izdali su saopštenje u ponedeljak, rekavši da je nuklearni sporazum „ključan" za svetsku bezbednost.
Oni su objavili „statut blokade" kako bi zaštitili evropske firme koje posluju sa Iranom.
Engleski državni ministar za Bliski istok, Alister Burt, rekao je za BBC: „Ako firma koja posluje sa Iranom strahuje od pravnog postupka, onda ta firma ima prava na zaštitu po zakonima EU".
Međutim, veliki nemački proizvođač automobila i kamiona, Dajmler, koji je prošle godine najavio svoje poslovanje u Iranu, rekao je da se povlači sa tržišta.
Anonimni zvaničnik u SAD rekao je da administracija „nije preterano zabrinuta" pokušajima EU da zaštiti svoje firme.
Kakav uticaj će sankcije imati na iransku privredu?
U Iranu izbijaju nemiri još od prošlog decembra zbog lošeg ekonomskog stanja.
Rast cena hrane, visoka nezaposlenost i loše snabdevanje vodom izazvali su demonstracije u brojnim gradovima.
Demonstracije u Teheranu ovog juna smatraju se najmasovnijim u glavnom gradu još od 2012. godine.
Teško je proceniti koliko veze oni imaju sa američkim sankcijama, ali jedan od uzroka jeste iranska valuta koja je izgubila polovinu svoje vrednosti od kada je Tramp najavio povlačenje SAD-a iz nuklearanog sporazuma.
Iran je ublažio pravila devizne razmene u pokušaju da ojača rijal. Pad vrednosti valute je stabilizovan ovog meseca.
Najveće posledice sankcija će se osetiti u novembru, kada SAD blokira prodaju iranske nafte.
To bi moglo da obustavi polovinu iranskog izvoza, mada bi Iran mogao da se okrene Kini i Rusiji u kako bi očuvao naftnu industriju.
Međunarodni monetarni fond je u martu objavio da bi zvanične rezerve iranske nafte mogle da se smanje na 97. 8 milijardi dolara, dok analitičari iz BMI Riserč veruju da bi iranska privreda mogla da zabeleži deficit od 4.3 odsto.
(BBC News, 08.07.2018)
Protesti u malim mestima u Srbiji: Podrška studentima i 'oslobađanje od straha'
