Србија и Косово: Карте на столу
Предлог да се Косово подели изазвао је напетости међу Србима и Албанцима, а онда налетео на зид у виду Ангеле Меркел.
Идеја о подели Косова је дуго била у запећку, али сада се вратила на велика врата као званичан став Београда.
Председник Србије Александар Вучић је прошле недеље први пут гласно и јасно рекао да подржава „разграничење&qуот; као трајно решење за Косово.
„Ја се залажем и то не кријем, свакако се залажем и то је политика коју представљам, а да ли ће она добити подршку народа или не, али ја се залажем за разграничење са Албанцима&qуот;, рекао је Вучић новинарима прошле недеље.
Вучић није желео да изнесе више детаља о томе шта би такво решење подразумевало, уз образложење да неће да открива карте уочи преговора са другом страном.
Овим су прекинута вишенедељна нагађања о томе да ли је подела по етничкој линији нешто чему Београд тежи.
Донедавно су идеју о било каквој промени граница одлучно обацивале и српска и албанска страна, као и међународни посредници.
Сам Вучић је у још у фебруару ове године за Хепи ТВ рекао да је су „идеје о подели и сличним моделима неозбиљне, а ми треба да се бавимо озбиљним стварима&qуот;.
Готово истовремено, косовски председник Хашим Тачи је почео да говори о „корекцији&qуот; границе са Србијом, али ни он није улазио у детаље куда би нова граница пролазила.
Стара прича - ново паковање
Већина планова врти се око тога да се општине са већинским српским становништвом северно од реке Ибар прикључе Србији, у замену за признање остатка Косова. По некима би у договор размену ушла и Прешевска долина, која би се прикључила Косову. Тачи здушно заступа ту идеју.
Теза да би се косовски проблем најбоље могао решити поделом - или „разграничењем&qуот; на етничкој основи - није нова.
„Одмах и радикално почети решавање косовског питања разграничењем с Албанцима на основи етничких, историјских и културних права… Ревизија граница је неминовна, демократска, спасоносна за југословенске народе и Европу са становишта будућности&qуот;, написао је Добрица Ћосић у Радним белешкама из 1991. године.
Ћосић, који је недуго потом постао председник Савезне Републике Југославије, није током свог кратког мандата стигао да ту замисао покуша да спроведе у дело.
Председник Србије Слободан Милошевић, који је на питању Косова дошао на власт, био је заузет ратовима у Хрватској и Босни, и слабо се бавио покрајином све до пред крај своје владавине. А када је коначно почео да га „решава&qуот;, изазвао је НАТО интервенцију 1999.
Ни након Милошевићевог пада није било много речи о подели, бар са званичне стране. Изузетак је био Ивица Дачић, који је ту идеју промовисао откад је његова Социјалистичка партија 2008. постала део владајуће коалиције, најпре са демократама, а онда са напредњацима.
Он је, међутим, увек наглашавао да је подела као решење његов лични став, а не став владе или странке.
Зашто баш сада?
Дачић тврди да је кључни разлог што је Србија усвојила идеју о подели - промена става Сједињених Држава.
„Америка је чула наше аргументе, спремни су да одступе од досадашње политике и у решавању косовског питања стану уз Србију&qуот;, изјавио је Дачић по повратку из Вашингтона
Он је додао да је „Вашингтон сада жели решење којим ће бити уважени и српски интереси&qуот;.
Дачић је тврдњу да је Америка променила став изнео после сусрета са Џаредом Кушнером, зетом и саветником председника Доналда Трампа, као и са саветником за националну безбедност Џоном Болтоном, крајем прошлог месеца у Вашингтону.
Из америчке администрације, међутим, засад нема никакве потврде да је дошло до промене става према Косову.
Портрпарол Стејт Депатмента је прошле недеље у писаном одговору на новинарско питање одговорио да је „политика Администрације доследна: сваки споразум о нормализацији Србије и Косова мора да потекне од учесника у дијалогу&qуот; и да „обе стране треба да раде на креативном и конструктивном решењу&qуот;.
Шта кажу у Европи?
Немачка и Велика Британија су, међутим, поручиле да су против идеје о разграничењу, страхујући да би то могло да доведе до отварања питања других граница на Балкану.
„Границе и територијални интегритет свих земаља Западног Балкана су утврђене и недодирљиве. То треба стално и изнова понављати зато што постоје неке тенденције да се разговара о границама, а то не може да се ради, &qуот;, навела је Меркел након сусрета са председником Савета министара Босне и Херцегоивине Салихом Звиздићем у Берлину. Британија је преко своје амбасаде у Приштини саопштила да .„позиви за корекцију граница могу да доведу до дестабилизације&qуот;.
На опште изненађење, подели се индиректно успротивила и званична Москва, преко портпаролке руског министарства спољних послова Марије Захарове која је недавно била у посети Београду.
„Став Русије у вези са Косовом је доследан и заснован на међународном праву, поштовању суверенитета Србије и њеног унутрашњег законодавства&qуот;,, изјавила је Захарова на конференцији за медије, а на питање српског новинара да ли то значи да Русија има проблем са променом граница, одговорила је: „Зар то није проблем и за вас?&qуот;.
Било би логично да је и Европска унија, под чијим се патронатом већ годинама води бриселски дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине, заузела став о промени граница.
Из Брисела, међутим, засад допире заглушујућа тишина, што наводи на закључак да се испод површине можда ипак нешто догађа.
Подељени о подели
Чак и ако би се велике силе сложиле да је промена граница добро решење - а засад јединственог става о томе очигледно нема - тај план би морала да подржи и већина грађана Србије и Косова.
Вучић, који неоспорно доминира српском политичком сценом, може да рачуна на подршку у Скупштини и већем делу јавности, али је наишао на жесток отпор Српске православне цркве, одакле указују да би подела угрозила срске цркве и манастире јужно од Ибра, као и српски народ на тој територији.
Најгласнији је у том отпору отишао архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани.
„Прихватање 'договора' о етничком разграничењу Срба и Албанаца, поделом територије и довођењем 70.000 Срба пред могући егзодус, значило би да Европа прихвата идеју договореног и коначног етничког чишћења КиМ као легитимно решење. То је опасан преседан са несагледивим последицама&qуот;, написао је отац Сава на свом Твитер налогу.
Већина косовских и српских невладиних организација је против поделе и тај став је изнела у заједничком писму шефици дипломатије ЕУ Федерики Могерини. Писмо је засад остало без одговора.
Српска опозиција је, по обичају, подељена и ставови се крећу од оптуживања Вучића за издај (Двери, Демократска странка Србије) део подршке (Либерално демократска партија).
У Приштини је политиочка ситуација много сложенија.
Тачи је практично је усамљен у подршци идеји о промени граница, коју он назива „корекцијом&qуот;. Премијер Рамуш Харадинај, Тачијев коалициони партнер, је одлучно против, као и практично цела опозиција, па и многи функционери Тачијеве странке.
„Нема практично никакве шансе да Тачијев предлог добије двотрећинску подршку у косовском парламенту&qуот;, каже за ББЦ Тоби Вогел из Центра за Европске политичке студије. Већина осталих међународних посматрача дели тај став, оцењујући да свако прекрајање граница довело до нових сукоба у региону.
Председник Републике Српске Милорад Додик већ је најавио да би у случају промене статуса Косова тражио отцепљење од Босне и Херцеговине, а страхује се да би могло да дође до обновљених тензија и у Македонији.
Ако прође - прође
Кад се све одузме и сабере, излази да идеја о подели има превише противника да би могла да се спроведе, чак и у случају да се Вучић и Тачи сложе куда би нова граница требало да пролази.
Као што је за ББЦ потврдила Тања Мишчевић, шефица српског тима за преговоре о приступању ЕУ, о промени граница се досад није разговарало унутар бриселског дијалога, нити у оквиру преговарачког поглавља 35, које се односи на процес нормализације.
Подела би, сем тога, значила поништавање свих досад постигнутих договора о повлачењу српских административних, правосудних и полицијских структура са Косова и интеграцији сверних општина у косовски систем, у шта су последњих година обе стране уложиле много напора. Савез српских општина, који је досад био приоритет Београда, постао би обесмишљен.
Било би то и крај бриселски дијалога као таквог, јер би о разграничењу највероватније одлучивале велике силе на некој будућој међународној конференцији.
Засад нема назнака да се тако нешто спрема.
Најављено је да ће Србија у септембру покренути велику дипломатску офанзиву у циљу стицања подршке за разграничење, али успех је, бвлаго речено, неизвестан, нарочито након што је Меркел рекла своје.
Ако не успеју, Вучић и Дачић, па и Тачи ће моћи да кажу да су, ето, и то пробали, али да нису наишли на разумевање и да се жале како међународна заједница није фер.
А дијалог ће се, упркос свим мањкавостима, наставити у старом формату, до постизања „правно обавезујућег споразума&qуот;, као што је од почетка зацртано.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.14.2018)
