Видјети воду у којој пливамо

Година је пада Зида, прољеће 1989, март, шеснаест ми је година, други сам средње, тада још усмјерене школе друштвених наука и опће културе, довољно стар за дуван, алкохол и ноћне изласке, Цанкара, Игоа и Достојевског, а ипак свеједно премлад за изборни листић. Тај и за пунољетне грађане само магловити концепт покушава преко неких омладинских субверзивних медија придобити моју позорност. И у томе успијева, на помало бизаран начин, након што