Завршава програм помоћи Грчкој, али не и европски дужнички проблеми

Грчка ће у понедељак званично изаћи из програма финансијске помоћи, после осам година штедње на које је приморана да би добила огромне зајмове из еврозоне.

Док је излазак Грчке из програма помоћи важан корак, он пружа слабе гаранције да је еврозона завршила с дужничким проблемима, оценила је агенција Асошиејтид прес.

Велики дуг у Грчкој и још већи у Италији и даље ће представљати финансијску претњу Европи који неће скоро бити уклоњена.

Европски дужнички проблеми више пута су у протеклој деценији подстицали страхове од распада еврозоне, што је најгори сценарио који би озбиљно угрозио регион и потресао светска финансијска тржишта и трговину.

У Грчкој се три деценије низ влада масивно задуживао како би се финансирала издашна потрошња на пензије и радна места а добила политичка подршка, док се толерисала распрострањена утаја пореза и прикривао мањак у буџету.

То је експлодирало у октобру 2009, када је Грчка признала да јој је буџетски дефицит много већи него што је раније пријавила. Шокирани инвеститори више нису хтели да ризикују позајмљивање новца Атини по приступачним каматама, што је приморала владу да тражи помоћ од осталих земаља еврозоне и Међународног монетарног фонда (ММФ).

Зајмови су дошли с тешким условима: смањивање дефицита што је довело до великих повећања пореза и резања издатака, као и до реформи усмерених на побољшање убирања пореза и стварања боље пословне климе. Грчка привреда, тешко погођена смањењем потрошње, смањила се за четвртину.

Грчка сада има дуг од 322 милијарде евра што је преко 180 одсто бруто домаћег производа. Од тога 256,6 милијарди евра дугује кредиторима из еврозоне а 32,1 милијарду евра ММФ-у. У 2012. око 107 милијарди евра дуга је избрисано због чега су губитке имали приватни инвеститори.

У понедељак истиче трећи и последњи програм помоћи Грчкој, што значи да Атини више није на располагању новац из помоћи. Грчку ће и даље свака три месеца посећивати технички стручњаци како би оценили да ли испуњава задате циљеве за јавне финансије док 2060. не исплати последњу рату по дугу из програма помоћи.

Земље еврозоне позајмиле су Грчкој довољно новца да покрије 22 месеца финансијских потреба и значајно ублажиле услове отплате дуга. Грчка треба да прође кварталне прегледе да би остало на снази олакшање отплате.

Поједини стручњаци кажу да је најбољи начин да се помогне Грчкој ако би земље еврозоне отписале део дугова, али су владе негативно реаговале. Програми помоћи Грчкој су непопуларни, посебно у Немачкој, и у опроштај дугова би тешко могли да се убеде лидери као што је немачка канцеларка Ангела Меркел.

ММФ и истакнути економисти кажу да ће грчки дуг, ако не буде отписан део дугова, у једном тренутку опет почети неконтролисано да расте.

Грчка би требало да има изузетно велике буџетске вишкове пре отплате дуга - такозвани примарни вишак од 3,5 одсто до 2023. и 2,2 одсто после тога, а ММФ наводи да је у историји веома мало држава успело да оствари тако нешто.

ММФ наводи да земље брзо престану да штеде, пошто народ постане незадовољан лошим услугама. Потрошња на државни здравствени систем у Грчкој смањена је на једну од најнижих у еврозони, па 20 одсто најсиромашнијих Грка каже да издвајају 44 одсто прихода домаћинства на медицинске трошкове, а многи кажу да су одустали од медицинске неге.

Слаб раст Италије после прихватања евра имао је за последицу да трећа највећа привреда еврозоне није успела да смањи огроман дужнички терет. Он је на 133,4 одсто БДП-а, други највећи у еврозони после Грчке.

Званичници повезани с владајућом коалицијом популистичког Покрета пет звезда и десничарске Лиге спомињали су излазак из евра и критиковали строга правила Европске уније о ограничењу дуга и дефицита, што је подстакло страхове од нове дужничке кризе.

Еврозона има више начин да се заштити валутна унија у кризи. Један је понуда Европске централне банке да купује обвезнице земље које имају велике трошкове задуживања. Али то захтева да се пристане на план за смањење дефицита што је изгледа последња ствар коју би урадила актуелна влада у Риму. Најдраматичнија алтернатива би био излазак Италије из еврозоне.

Стручњаци оцењују да је ситуација с италијанским дугом различита од Грчке пошто је већина италијанских обвезница у рукама Италијана, али и да није изгледно да би Италија могла изаћи из еврозоне пошто би то изазвало велики шок.

(Бета, 17.08.2018)