Грозница

Сећам се да су преко неба бесни летели ждралови, и да је неко од наших липа вешала секао, и да су ме вијали неки валови, и да сам једва утекао у неку таму . . . . . . И у болници сам се пробудио бескрајне једне ноћи. Очи су ме пекле и сузиле, (ваљда су ме беле жене урекле?) и по телу су ми пузиле неке хладне бубице или мрави. И дрхтећи сам чекао петла да зору јави, и да пред мене баци две-три прегршти светла. И ветра, да сљушти са земље кору