Спутњик на имању душевног поседника Колубаре и брда (видео)
Спутник 02.09.2018 | Дејана Вуковић
Како изгледа родно место једне књижевности за коју је критика одавно казала да представља један од најаутентичнијих врхова српске литературе? Како је мали Лајковац постао књижевна метропола, немогуће је дознати ако за саговорника немате Радована Белог Марковића.
„Ја никада нисам имао порив, ваљда зато што је место ово на којем сам рођен, село Ћелије на шумадијској Колубари, Лајковац у којем живим и бело Ваљево у којем већи део моје душе обитава, нисам имао никад то осећање да, живећи овде, нисам истовремено и у српској престоници“, каже нам писац „Лајковачке пруге“ док шетамо старим ћелијанским мостом куда је и пруга некад пролазила. Открива нам да није имао намеру да се „прикући негде у Београду“:
