Znaš li ti ko sam ja?
Danas 09.09.2018 | Piše: Borka Pavićević
„Znaš li ti ko sam ja?!“, „Znate li vi sa kim ste se svađali?“, „Pobogu ženo, šta je tebi?“, „Histerijo!“, „Ko te jebe!“, „Jesi li ti klimakterična?“ (kompliment), „Gledaj svoja posla!“, „Šta se to tebe tiče, pričaću i vikaću koliko ja hoću!“ (u autobusu, na javnom mestu, može i u bolnici).
I to zato što „tebe čudi“ što mercedesom ili audijem sa kojim „pa gde ću da se parkiram“ gazim sve što mi je na putu i hoću da stanem na ulaz od radnje, kioska po nešto-svašta i novine (ali svakako ne „Danas“), banke, kafića (sve bez parkirališta), i da tu „sjašem sa konja“, blizu, najbliže i da svi vide „ko sam ja“. I šta se sve „meni može“. Ma sve to što proizilazi iz sistema uzurpirane sile. To nije „strašno“, kako se završava svaki razgovor
