Минимална цена рада: Увећање од 8.6 одсто - 12 динара
Удружени синдикати Србије „Слога" сматрају да је повећање минималне цена рада од 8.6 одсто срамно и понижавајуће.
Социјално-економски савет је јуче одиграо традиционални годишњи фискални плес током којег је одлучено колико ће бити повећана минимална цена рада у 2019. години.
Нова минимална цена рада износиће 155 динара по сату, што представља увећање од 12 динара у односу на овогодишњу.
А преведено на потрошачки језик - увећање у вредности једне крем-бананице, неке јефтиније.
„Овим увећањем од 8.6 одсто идемо на 27.022 динара и превазилазимо психолошку границу од 27.000 динара за минималну зараду. Мислим да је то изузетан резултат&qуот;, изјавио је министар финансија Синиша Мали.
Шта је минимална цена рада?
Право на минималну зараду прописује се Законом о раду.
Уколико запослени ради пуно радно време и остварује стандардни радни учинак, послодавац је дужан да му исплати најмање минималну зараду.
Минимална цена рада за наредну годину се објављује најкасније до 15. септембра текуће године.
По Закону о раду, минимална зарада може да се исплаћује само шест месеци, након чега је послодавац дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима за наставак исплате „минималца&qуот;.
Ко може да ради за минималац?
Према писању сајта Радник.рс, минимална цена рада примењује се само на радно ангажовање по основу уговора о раду.
Уколико запослени ради по уговору о делу или уговору о привременим и повременим пословима, минимална плата за њега „не важи&qуот;.
„Уговори о привременим и повременим пословима и уговори о делу су облици радног ангажовања ван радног односа&qуот;, наводе у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а преноси Радник.рс.
Са друге стране, када Републички завод за статистику утврђује број запослених у Србији, узимају се у обзир и запослени који раде по уговору о делу или уговору о привременим и повременим пословима.
Разлика између теорије и праксе
„То код нас не постоји као такво&qуот;, прве су речи Мариа Рељановића, професора радног права на универзитету Унион
„У другим земљама минималном ценом рада се одређује износ који послодавац мора да исплати запосленом за обављање најједноставнијијх мануелних послова &qуот;, каже Рељановић за ББЦ.
Али за разлику од других држава, објашњава Рељановић, у Србији се минимална цена рада уводи одлуком послодавца и то у случају да исти послодавац нема довољно финансијских средстава да исплати уговорену зараду.
„Минимална зарада служи да послодавац исплати макар нешто у месецима кад не може да исплати целу зараду запосленима&qуот;, каже Рељановић.
Додаје се минимална цена рада у Србији често погрешно тумачи.
„Сви мислимо 'аха, то је минимум који послодавац мора да ми исплати' - то није тачно. То је минимално шта послодавац мора да исплати када је у финансијским проблемима, али када послује нормално, мора да исплати више&qуот;, појашњава Рељановић.
Колико људи у Србији ради за минималац?
Како наводи телевизија Н1, за минималац у Србији ради око 350.000 људи.
Али професор Рељановић истиче да би та бројка могла бити већа ако се узму у обзир запослени који примају незнатно већу суму.
Према његовим речима, у пракси се често дешава да послодавци једноставно додају један динар на минималну цену рада.
„И сад то више није минимална, него уговорена зарада. Тако се не крши закон и 'све је океј'.&qуот;
Повећање „срамно и понижавајуће&qуот;
Удружени синдикати Србије „Слога&qуот; сматрају да је повећање минималне цена рада од 8.6 одсто срамно и понижавајуће, преноси Н1.
Они истичу да одговорност за ту одлуку сносе Самостални синдикат и УГС Независност.
„Без обзира што се наводно нису сагласили са њом, јер учешћем у раду Социјално-економског савета дају пун легитимитет оваквим понижавајућим одлукама&qуот;, наводи Слога.
Ипак, додају да највећу одговорност сноси Влада Србије.
Колико је резултат „изузетан&qуот;?
Нова цена представља повишицу од 8.6 одсто, али са друге стране, Савез синдиката Србије остаје при одлуци да се не прихвата повећање мање од 10 одсто.
Министар финансија Синиша Мали је повећање назвао „изузетним резултатом&qуот;.
Рељановић истиче да је „увредљиво је да се ценкају са толико ситним процентима, тим пре што су синдикати изашли са неким врло јасним циљем, а то је да се минимална зарада изједначи са минималном потрошачком корпом&qуот;.
Иако се минимална цена рада у последњих десет година увећала за преко 50 одсто, Рељановић истиче да се куповна моћ уз минималну цену рада готово није променила.
„Ако гледате колико можете да купите за ту минималну зараду, мислим да ћете доћи до готово идентичних података као и пре десет година - нисте могли много да купите тада, нећете моћи ни сада.&qуот;
Додаје да запосленима који примају минималну зараду свако повећање значи, али да они и уз повећање цене „живе испод сваке границе сиромаштва&qуот;.
„Ово је потпуно суров однос према људима који примају минималну зараду. Повећање је прецењено и осликава циркус који се понавља из године у годину&qуот;, каже Рељановић.
„Нико није задовољан исходом преговарања&qуот;
Како објашњава професор Рељановић, примарну надлежност у одређивању минималне цене рада има Социјално-економски савет који одлуке доноси једногласно.
Уколико се Социјално-економски савет не договори, секундарну надлежност има Влада Републике Србије.
„Годинама се дешава једно исто - или синдикати блокирају послодавце или обрнуто, држава се по правилу држи неутрално, или се у последње време ставља на страну послодаваца. Социјално-еконосмки савет не одлучи ништа влада прихвати нешто што траже послодавци пре него синдикати.&qуот;
„Једна породица у Србији не може да преживи ни са две минималне зараде, а камоли са једном&qуот;, каже Рељановић.
Истиче да се превише пажње придаје минималној цени рада „уместо да се успоставе механизми који ће социјалну функцију пребацити на државу, а не оставити послодавцима&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.11.2018)
