Путовање по бесмислу

Возимо се на ауто-стоп... Путеви господњи су асфалтирани. Из пешчаног мора расту гранитне стене арабљанских брегова. Врхови црвеног камењара нижу се монотоно и дуго као побожни псалми исписани невештом руком неких давно преминулих арханђела. У ужареним пећинама ових брегова гнезде се демони. Неко је рекао да врхови ових брда личе на кресте петлова. Небо је месецима плаво као челик арабљанских мачева. Штета што Ракић није видео залазак сунца