Кина и Србија: Од пријатељства до великих улагања

Те 2014. године у дипломатији смо чули одломак из Креманског пророчанства.

„Пре 200 година био је код нас један мудар, али неписмен човек, а био је пророк&qуот;.

„Никада није чуо за Кину, али је рекао: 'Доћи ће људи са истока, жути људи и завладаће светом. Они ће пити воду са српске реке Мораве&qуот;, рекао је тадашњи председник Томислав Николић кинеском премијеру Ли Кећангу.

Ли Кећанг је на то одговорио да ће Срби и Кинези заједно пити из Мораве и Дунава, а да су сви добродошли да пију из реке Јангце.

Четири године касније, српски званичници готово увек користе синтагму „наши кинески пријатељи&qуот; када говоре о најмногољуднијој земљи света.

„Дођи, Ли, овамо, да те види Србија&qуот;, речи су којима се председник Вучић у јулу обратио кинеском амбасадору приликом обиласка железаре у Смедереву.

„Мој брат Ли (Манчанг) и ја се виђамо два пута недељно и сад вама то дође смешно... О свему разговарамо с нашим пријатељима Кинезима, дотад ће да буде завршен Бор, ако случајно Кинези буду дали најбољу понуду, онда би Кинези били од Смедерева до Бора&qуот;.

Бор и Зрењанин

Рударско-топионичарски басен Бор, једно од најважнијих предузећа у Србији, тема је и актуелне посете српске државне делегације Пекингу - потписан је уговор о преузимању, а министар финансија Синиша Мали наводи да је реч о инвестицији од 1,46 милијарди долара.

Мали је раније потписао и „оквирни споразум&qуот; Владе Србије и компаније „Шандог Линглонг&qуот; о улагању, како се наводи, милијарду долара у Зрењанин. Реч је о фабрици која производи аутомобилске гуме.

Исту суму, само за транспорт, поменула је и министарка Зорана Михајловић, док председник Вучић најављује уговор о обилазници око Београда на коју се чека деценијама.

На питање да ли су те цифре реалне, професор Економског факултета Љубодраг Савић за ББЦ на српском каже: „Реалне су, док не буду реалне&qуот;.

„Није први пут да се тако нешто најављује, током таквих посета увек се говори о великим цифрама - нешто се реализује, а нешто не&qуот;.

Ипак, како каже, кинески амбасадор му улива поверење - „учинио је више за Србију него сви наши менаџер и политичари заједно&qуот; - и не сумња да ће, „барем што се тиче кинеске стране&qуот;, све бити реализовано.

„Немамо другог избора, најбоље би било кад не бисмо морали да продајемо стратешка предузећа, када бисмо сами могли да правимо путеве, али дотерали смо цара до дувара&qуот;, истиче Савић.

Смедерево и путеви

Кинеска компанија Хестил 2016. године преузела је управу над Железаром Смедерево.

Две године раније у рад је пуштен Пупинов мост - раније називан Кинески, по онима који су га изградили - да би недавно почело и снимање и првог филма српско-кинеске копродукције.

Све то су показатељи све већег присуства Кине у Србији на економском плану. У шта су све улагали?

„Кинези су до сада највише давали зајмове за изградњу саобраћајне инфраструктуре у којима би њихова предузећа изводила радове или у потпуности или као доминантан партнер&qуот;, каже Драгана Митровић са Института за азијске студије и професорка на Факултету политичких наука у Београду.

„Они у тим ситуацијама увозе опрему и материјале из Кине, чиме запошљавају кинеску индустрију и фирме, а доводе и своју радну снагу&qуот;.

Како наводи, кинеске државне банке дају зајмове на основу политичке одлуке врха Кине и захтевају државне гаранције од Србије.

„То значи да ми, без обзира на то да ли ће се ти објекти изградити и да ли ће бити корисни и профитабилни, морамо да враћамо те зајмове&qуот;.

„Већина тих зајмова је била усмерена на изградњу саобраћајне инфраструктуре, изградњу моста Земун - Борча, више деоница ауто-пута, нешто у енергетску инфраструктуру око Костолца, а као велики пројекат је остала модернизација железнице Београд - Будимпешта&qуот;.

Кинези беже из Београда - само на филму

Српски волан не говори светске језике

&qуот;Нови Господар прстенова&qуот; повучен из биоскопа

„Немилосрдни такмаци&qуот;

Зајмова је било, док су директне инвестиције скромне. Тачније, има их две: Железара и фабрика компаније Меи Та у Обреновцу, која производи делове за аутомобиле.

Често се може чути и да је проблем са кинеским компанијама у Србији то што је све прилично нетранспарентно - није познато под којим условима послују.

„Све је договорено на политичком нивоу, није било конкурентних понуда, ни за финансијере, ни за извођаче радова, и не знамо да ли су ти кредити повољни или нису&qуот;, наводи Драгана Митровић.

Према њеним речима, такав начин пословања ствара амбијент погодан за корупцију.

„Велики зајмови могу мале земље да доведу у озбиљну дужничку кризу - видели смо шта се десило са Шри Ланком, која није могла да отплаћује кредит за модернизацију луке, па су је на 99 година препустили кинеској корпорацији као вид компензације&qуот;.

Она истиче да су Кинези „изузетно вешти и немилосрдни економски такмаци&qуот;, иако је Кина заиста пријатељска земља Србији.

„Боре се да реализују своју стратегију и своје економске интересе, не иду по свету да усрећују друге - обично се ради о прагматизму и реализовању својих интереса&qуот;, додаје она.

Како се Кина шири?

Драгана Митровић каже да Кина 40 година спроводи политику „реформи и отварања&qуот;.

„Искористила је искуства других, учила је од других - Јапана и малих азијских тигрова, применила је њихова искуства&qуот;.

Како наводи, економски успон су базирали на извозу.

„Реч је најмногољуднијој земљи света, то јој је примарни ресурс и адут - има 800.000.000 сељака. Комерцијализовали су село, модернизовали индустрију и имају јефтину радну снагу&qуот;.

„То је земља које је највише искористила глобализацију, знатно су увећали извоз и постали друга економија света&qуот;.

Многи наводе да би ускоро - ако се то већ није догодило - требало да уследи и смена на врху: Кина уместо САД на броју један.

Професорка ФПН није сагласна са тим.

„Оно што економију чини водећом је њено учешће у светком БДП-у, али та економија мора да има и неке друге одлике - уједначене услове пословања, ниво националног дохотка да буде на одређеном нивоу...

„Ако Кину меримо по неким другим параметрима онда се брзо показује неуједначеност развоја и по тим параметрима она и даље земља трећег света&qуот;, каже Митровић.

„Преко Србије у Европу&qуот;

Љубодраг Савић сматра да је добро што ће Србија са Кином направити споразум о Бору и да ће они то добро урадити - „ако ни због чега другог, онда због себе&qуот;.

„Кина ради у специфичној ситуацији - те компаније су тржишне, али увек иза њих стоји држава&qуот;.

„Када се ради о овом делу Европе, мислим да нису ту чиста посла, у смислу да су препуштене сами себи&qуот;.

Према његовим речима, Кина жели преко Србије да уђе на европско тло.

„Ту је и тај њихов Пут свиле - закуп луке Пиреј у Атини и изградња путева је стратегија која надилази Србију. Кинези имају веома офанзиван приступ, узјахали су змаја како треба и одлично им иде&qуот;.

Како каже, Србија не може у економским сарадњама да увек „тражи длаку јајету&qуот;.

„Железара је добар пример. Радници се не буне, плата је редовна, синдикати функционишу, удвостручена је производња... Кинези се понашају врло коректно&qуот;.

„Државу пашче нема за шта да уједе, без обзира шта Вучић прича, ајмо да пробамо са Кинезима у Бору, мислим да ће то бити добар посао&qуот;.

„Друга стратегија је била - катанац&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.17.2018)