Arlem Dezir (OEBS): Pretnje novinarima vode do autocenzure
Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir izjavio je da su najveći problemi medija na Zapadnom Balkanu pretnje po bezbednost novinara zbog čega dolazi do samocenzure.
U intervjuu za Dojče vele (DW) Dezir je rekao da je razvoj nezavisnih medija u zemljama Zapadnog Balkana i sada, kao i ranije, centralni zadatak medijske politike OEBS u tom regionu jer mediji su ti koji omogućavaju pluralizam.
"U prošlosti smo bili svedoci mnogih pretnji i napada. Počinioci još uživaju previše slobode, a premalo je krivičnog gonjenja. Na primer, nedavno je u Crnoj Gori pucano na novinarku Oliveru Lakić – počinioci još nisu pronađeni. Tako nešto stvara klimu u kojoj novinari osećaju pretnje i zbog toga dolazi do samocenzure", rekao je.
Dezir je ukazao i na "pitanje respekta politike" navodeći da "mediji moraju da se poštuju, pa i kada su kritički nastrojeni", jer kako je rekao, "mediji su po prirodi kritički, oni su važni akteri svake demokratije, oni pozivaju na odgovornost one koji su na vlasti".
"To pomaže javnosti da dođe do nezavisnih informacija i omogućava pluralističku debatu. To je važan zadatak, njima mediji omogućavaju pluralizam", rekao je Dezir.
On je dodao i da su u mnogim zemljama mediji "pod veoma jakim ekonomskim pritiskom, kao i pod pritiskom političkih interesa koji koriste medije kako bi uticali na mišljenje za ili protiv vlade".
"Veoma je važno dozvoliti razvoj nezavisnih medija koji streme profesionalnom novinarstvu. Mi želimo da podstičemo kvalitetno novinarstvo i različita mišljenja. Za to su nam neophodna fer pravila, pravna država i naravno poštovanje slobode mišljenja. I naravno da bi trebalo da se spreči uticaj na medije političkim marketingom, da se spreči kupovina medija i novinara i pritisak na medije koji zastupaju drugačije mišljenje", naglasio je.
Na pitanje šta on kao predstavnik OEBS-a za slobodu medija radi protiv takvih pojava Dezir je rekao da je "poslednjih godina više od 40 puta intervenisao kod vlada zemalja Zapadnog Balkana" koje su se kao članice OEBS obavezale da će poštovati medijske slobode.
"U pogledu novih reformi i novih nacrta zakona, uputio sam vladama više pravnih saveta. Zalažemo se na primer za to da finansiranje javnih servisa bude održivo i nezavisno od politike redakcije. To je veoma komplikovan proces i bojim se da će potrajati – ali mislim da je to preko potrebno. Te zemlje su u procesu približavanja Evropskoj uniji, a jasno je da nema demokratizacije bez slobodnih i nezavisnih medija, dodao je.
Upitan kako da li je u proteklih godinu dana došlo do poboljšanja ili do pogoršanja u razvoju medijskih sloboda na Zapadnom Balkanu Dezir je rekao da se situacija razlikuje od zemlje do zemlje.
"Mogu da kažem da smo prethodne godine uočili mnogo promena u Makedoniji. Medijska klima postala je potpuno drugačija, a takođe i medijski zakoni su bolji. No, ono što vidimo u čitavom regionu jeste da postoji mnogo pretnji novinarima. Još postoji rupa između zakona – koji su najčešće dobri – i njihovog sprovođenja", rekao je
Dezir je naveo da postoji i ogroman ekonomski pritisak na medije, "kao i u čitavom svetu" ali je u regionu situacija još teža jer je tržište manje.
"Mislim da je neophodno da se podrži digitalizacija i usklađivanje. Tako bismo mogli da garantujemo da ćemo u budućnosti imati pulsirajući, pluralistički medijski prostor sa kvalitetnim novinarstvom. Zbog toga takođe podržavamo i regulisanje medija, formiranje saveta za štampu i poštovanje radničkih prava novinara, kako bi mediji dobili jake novinare koji su mogu da se bore sa političkim pritiscima", dodao je Arlem Dezir.
(Beta, 24.09.2018)
