Скуп: Разграничење Србије и Косова морало би да значи и признање

Територијалне промене и разграничење Србије и Косова морали би да подразумевају и међусобно признање две заједнице, оценили су данас у Београду учесници трибине "Шта даље са преговарачким Поглављем 35".

Оцењено је да се Поглавље 35, које се односи на нормализацију односа Београда и Приштине, спроводи уз посредство ЕУ и путем Бриселског споразума, "чије ефекте и једна и друга страна покушавају да умање".

Извршни уредник портала Јуропиан Вестерн Балканс (Еуропеан Вестерн Балканс) Никола Буразер је пре почетка скупа подсетио да је то једно од најважнијих поглавља и да мањак напретка у тој области може зауставити процесе у свим осталим поглављима.

"То је једно од прва два поглавља која су отворена у преговорима са ЕУ, оно изазива доста пажње и доста контроверзи, а већина грађана не зна који су захтеви Поглављем 35 стављени пред Србију", рекао је Буразер.

Он је додао и да је кроз прошле године отворен "унутрашњи дијалог" и скорашње приче о подели Косова или о алтернативним решењима, тема тог поглавља стављена у први план.

Координатор радне групе за Поглавље 35 Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) Драгиша Мијачић је рекао да би постојала бројна отворена питања чак и уколико се идеја о разграничењу спроведе.

Он је рекао и да је ЕУ у преговоре ушла са заједничком позицијом за то поглавље, где је као најважнија ставка наведена нормализација односа Београда и Приштине.

"У том документу постоје тачна мерила која Србија треба да предузме. Иза ове платформе су стале све државе ЕУ, чак и оне које нису признале Косово", казао је Мијачић.

Он је подсетио да преговори у оквиру Поглавља 35 прате Бриселске споразуме који се баве нормализацијом односа и интеграцијом севера Косова и Метохије у правни систем Косова.

Мијачић је рекао да је Србија направила концесије према Косову у нормализацији односа, кретање и путовања кроз Србију су лакши, делом се признају дипломе, Косово је добило међународни позивни број, учешће у регионалним иницијативама, као и повећани увоз, али како је додао, изостају резултати интеграције Срба у косовско друштво.

"Највећи проблем је Заједница српских општина (ЗСО) коју косовска страна није формирала. Европска служба за спољне послове (ЕЕАС) је дала рок косовској страни четири месеца за њихово формирање. Занимљиво је да нико није поставио питање европским институцијама зашто ЗСО нису добиле статус", казао је Мијачић.

Програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност Марко савковић је изјавио да постоји амбиција да се 2019. године постигне споразум са Приштином, али да није праћења одговарајућим стањем на терену.

"Када је 31. марта започет унутрашњи дијалог, јасно се сећам да је тема била ЗСО или још нешто више од тога. Та тема је свега неколико месеци касније склоњена... Занимљиво како је за свега неколико месеци тема разграничења уведена и како га свака страна интерпретира како јој одговара", оценио је Савковић.

Он је додао и да је Србија успела да ангажује САД у преговоре, а да је разлог за њихову заинтересованост, између осталог, и да се приступ Русији "укине на још једном месту у Европи".

"Позиција Немачке према разграничењу се од тврдог одбацивања променила до скепсе. Питање решења косовске кризе може постати и питање разрешења односа Немачке и САД", рекао је Савковић, и додао да је Русија на ту тему "необично тиха".

По његовим речима, ако до разграничења дође, Србија ће морати да призна Косово, зато што би добици за косовску страну иначе били превише мали.

(Бета, 24.09.2018)