Интеракција цивилног друштва и власти је кључ успешне реформе јавне управе (ВИДЕО)
Цивилно друштво и власти на Западном Балкану треба да воде конструктиван дијалог о реформи јавне управе на корист грађана и са циљем одрживости реформи и пошто кандидати из региона постану чланице ЕУ, поручили су данас учесници регионалне конференције "Грађани на првом месту: Захтеви цивилног друштва за бољу управу на Западном Балкану".
Конференција у организацији Центра за европске политике (ЦЕП) представља завршницу регионалног пројекта ВеБЕР који је у протекле три године реализовала мрежа од шест истраживачких организација Западног Балкана "Мисли за Европу мрежа" (ТЕН).
Кроз тај пројекат, према речима програмске директорке ЦЕП и пројектне менаџерке ВеБЕР Милене Лазаревић, цивилно друштво је показало да није екстерна претња за државну управу већ да може да буде конструктиван партнер.
"Сматрамо да је неопходно да министри, политичари, држава, чују ове поруке јер се указује на ствари због којих, уколико се не поправе, можемо имати озбиљне проблеме, не само у функционисању као државе чланице ЕУ, него ће грађани казнити те исте политичаре ако не буду одговорнији и ако не буду боље извештавали", истакла је Лазаревић.
Она је рекла и да је једна од најзначајнијих порука скупа да ЕУ неће више бројати законе и стратегије када буде оцењивала наш успех или неуспех у реформама јер је јасно да све зависи од тога како се прописи примењују, док је у области реформе јавне управе важно како се услуге пружају грађанима, колико је држава транспарентна, колико укључује јавност у доношење одлука.
"С друге стране, чланство у ЕУ не обезбеђује да ће држава функционисати савршено и зато цивилно друштво треба да буде покретачка снага за наставак реформи и након што уђемо у ЕУ", рекла је Лазаревић.
Директорка за стратегију и Турску у Генералном директорату Европске комисије за суседску политику и преговоре о проширењу (ДГ НЕАР) Мирјам Феран (Мириам Ферран) истакла је да је процес приступања ЕУ одлука и друштва, а не само владе, и да грађани треба да буду у центру пажње.
Оцењујући значај цивилног друштва за реформу јавне управе као фундаменталан, Феран је рекла да Европска комисија жели да побољша интеракцију између власти и цивилног друштва, да подржи дијалог.
Како је навела, ЕК финансијски подржава организације цивилног друштва (ОЦД), али и технички, кроз твининг пројекте, и ЕУ има фонд од 200 милиона евра за те организације.
"Тражимо да све ОЦД успоставе политику дијалога и пратимо реформу јавне управе али инсистирамо на том дијалогу", казала је Феран.
"Пројекат ВеБЕР гради мост и поверење између ОЦД које представљају грађане земаља Западног Балкана и влада у циљу бољих услуга за грађане, боје употребе новца пореских обвезника и бољег квалитета свакодневног живота", истакла је Феран за Бету и Еурактив.
Истовремено се бивши словеначки министар државне управе и члан саветодавног савета пројекте ВеБЕР Грегор Вирант сложио са неким мишљењима да је ЕУ све захтевнија када је у питању реформа јавне управе у процесу приступања.
Према његовим речима, у Словенији је права реформа јавне праве наступила тек пошто је та земља 2004. ушла у ЕУ.
Он је такође рекао да "можда није добра порука што министар (државне управе Србије Бранко Ружић чије је учешће било најављено) није ту" и истакао да поруку са скупа треба да чују надлежни министри у региону и да дају повратно мишљење.
На конференцији је представљен и Први регионални извештај о реформи јавне управе - ПАР Монитор, у коме је оцењен напредак сваке земље на основу међусобно упоредивих критеријума.
Извештај је показао да само десет одсто цивилног друштва у региону сматра да их релевантне институције консултују у раним фазама (пре него што се донесе нацрт) израде закона или јавних политика.
У Србији, према извештају, само девет одсто цивилног друштва сматра да надлежна министарства прихватају њихове коментаре док је на Косову то чак 41 одсто организација.
Истовремено готово половина цивилног друштва у Србији сматра да процес доношења одлука владе Србије није транспарентан.
Када је реч о грађанима, њих 83 одсто са Западног Балкана види напредак у поједностављењу административних процедура у претходне две године али је мање од половине свесно да постоје електронске услуге, при чему је тај проценат највећи у Македонији а најмањи у БиХ.КОМПЛЕТАН ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ
(Бета, 25.09.2018)
