Пред истек десетогодишњег уговора са Фијатом, на улицама Крагујевца тек по који аутомобил те фабрике и зебња - шта ако град опет постане „долина глади&qуот;?

Хоће ли се у некадашњим халама Заставе, пресвученим у ново одело, након 29. септембра и даље производити савремене фиће, још се не зна.

Ако Фијат одлучи да оде, без посла би остави нешто више од 2.300 радника. Колико тачно - није познато јер, према речима Зорана Станића, председника синдиката Независност у Фијату, тај број крију „као змија ноге&qуот;.

Осим њих, од одлуке компаније зависе и запослени у повезаним фирмама.

Нови оптимизам

Већ на самом уласку у Крагујевац из правца Београда госте дочекује Фијат, знаком постављеним на другом кружном току.

Фијат је пословање у Крагујевцу почео 2008. годфине и у Крагујевац је донео нову наду, прича за ББЦ на српском Драгана Милетић.

Она је одрасла уз Заставу, пошто су јој родитељи тамо радили и каже да је престанак рада те фабрике Крагујевац претворио у „долину глади&qуот;.

„Град је био преплављен незапосленима. Пошто су изгубили посао у Застави, многи нису умели да се снађу. Неки су, са друге стране, профитирали, јер су препознали предузетнички дух и започели сопствени бизнис.

Доласком Фијата проблем већине незапослених је решен и оно што је најважније, градом је опет завладао оптимизам&qуот;, прича Милетић.

• Фолксвагенов чувени ауто одлази у историју
• Ферари ће лансирати 15 нових модела до 2022.
• Казне за БМВ, Дајмлер и Фолксваген ако су саботирали смањење штетних емисија

Застава, која је званично угашена 2011, запошљавала је око 30.000 људи и према речима саговорнице ББЦ-ја на српском, била је „град у граду&qуот;.

„Тај гигант, како су га називали, је у оно време значила сигурност. Реке људи са свих страна су се сливале у фабрику, а онај ко је у њој радио био је важан&qуот;, прича Милетић.

Застава је, додаје, била важна за град, али и државу.

„Прича о Застави је прича о Југославији. Фијат је данас важан, али нема толику улогу&qуот;.

Од „долине глади&qуот; до града и назад

У Крагујевцу живи нешто мање од 180.000 становника. Према евиденцији Националне службе за запошљавање, 18.264 Крагујевчана је незапослено. На тој евиденцији је 2008. било 24.321 људи.

Долазак италијанског произвођача аутомобила променио личну карту града, како у привредном, тако и у културолошком смислу, каже за ББЦ на српском Радомир Ерић, члан крагујевачког Градског већа за привреду.

„До доласка те компаније, Крагујевац је важио за 'долину глади'. С Фијатом се све значајно променило, све је живнуло, а град је продисао&qуот;, прича Ерић.

Осим што је продисао, Крагујевац је доласком Фијата поново понео титулу града, каже Драгана Милетић.

„Град не чини само број становника, већ он то заиста постаје када постоји мешање језика, култура, људи, када се осети та атмосфера...

Доласком Фијата осетио се италијански дух. Чули су се италијански, енглесики, Крагујевац је поново постао град&qуот;, каже Милетић.

Ипак, има и оних који не сматрају да је Фијат био најбољи избор за Крагујевац.

Јасмина Андрић је у Застави радила 12 година. У фабрику је дошла 1989, када је, према њеним речима, гигант био на врхунцу развоја.

• Калашњиков против Тесле
• Српски волан не говори светске језике

„Била је то свемирска станица у односу на оно што је данас&qуот;, прича Јасмина.

„Застава је тада развијала сопствену технологију. Данас се ради надградња послова, готово да нема технололошког развоја.

Ово што данас ради Фијат је 'шрафцигер индустрија'. Као када златној везиљи дате да окрпи чарапе. Зато што је остала без хлеба и што је сиротица, нећете јој дати да ради оно што може најбоље, него јој дајете да крпи чарапе&qуот;, прича Јасмина.

Према њеним речима, по Крагујевчане би било боље да је у Заставу дошао Фолксваген или неки други Фијатов конкурент.

Међу онима који жале за некадашњом Заставом је Југослав Ристић, председник Савеза самосталних синдиката у Крагујевцу.

Кратка историја Заставе

• Производња возила у Крагујевцу почела је 1940. године, када је за војску Југославије произведено 400 камиона шевролет. Производња је настављена 1953. године, када је у крагујевачкој фабрици укупно произведено 162 возила.
• Фирма Застава аутомобили рођена је 26. августа 1953. Тада је у фабрици расписан референдум да се добит усмери у развој аутомобилске индустрије. Више од 96 одсто запослених је подржало предлог и након тога је расписан референдум за избор најповољнијег понуђача и најквалитетнијег возила.
• Производња аутомобила Застава 750, популарнијег под називом Фића почела је 1955.
• Најпознатији модели аутомобила које је произвела ова фабрика, осим Фиће су и Тристаћ, Застава 101, Југо и Флорида.
• Фабрика је званично престала да постоји 2011. године.

„Долазак Фијата био је значајан, али би било боље да је Застава трансформисана, да сами владамо технологијом. Ми смо те технологије бацили кроз прозор фабрике у камионе, у смеће&qуот;, прича Ристић.

Каже да данас има више разлога да Крагујевац буде „долина глади&qуот; него што је то било крајем 1990-их, када је назив настао.

„Ни данас немамо разлога за нарочиту срећу. Крагујевац је 1991. имао око 55.000 запослених и више од 40.000 индустријских радника. Само у Заставу је улазило око 30.000 људи. Данас Крагујевац има око 40.000 запослених и око 7.000 индустријских радника.

Тешко је да град од око 180.000 људи живи са тако малом индустријом&qуот;, каже и додаје да је свакако добро што је Фијат ту него да су хале празне.

„Важно је да Фијат и даље буде ту, јер бисмо без тих радних места били у још горем положају и можда опет стварно понели стари епитет.&qуот;

Крагујевчанин Драган Планић никада није радио у Фијату, нити у Застави. Гледајући са стране, сматра да је град од ове сарадње профитирао.

„Неки сматрају да долазак Фијата у Крагујевац није био добар. Тако мисле они који су комунизам и самоуправљање спаковали у срце и не знају за друге смернице савременог света.

Застава је дошла у ситуацију да нема технологију и да су услови рада били катастрофални&qуот;, каже он и додаје да је Фијат важан јер је са собом довео компоненташе који су запослили одређени број људи.

Фијат је иначе једна од стотину компанија на територији Крагујевца које у својој власничкој структури имају италијански капитал.

Сарадња Заставе и Фијата трајала је од почетка рада те фабрике у Крагујевцу 1954, када је југословенски гигант од италијаонског откупио лиценцу.

Заустављене траке

Када производње у Фијату има, сваког дана се произведо око 400 Фијата 500л. Покретне траке у Фијату тренутно су заустављене, јер производња зависи од потреба тржишта. На тржиште ће се ове године пласирати око 60.000 возила, прича Станић и додаје да је до краја године остало је 30-ак радних дана.

Са покретне траке нови аутомобили излазе на два минута, а производња једног возила траје осам сати.

Фијат 500л, једини модел који се производи у Крагујевцу, са траке је први пут изашао 2012. године. Капацитет фабрике је 185.000 аутомобила годишње, а највећи обим производње био је 2014, када је са фабричке траке изашло више од 116.000 возила.

У производњи једног аутомобила, који има око 45.000 делова, учествује око 1.000 радника, каже Зоран Станић, који у Фијату ради од 2014.

„Ради се на покретној траци и то је тешко за раднике. Они или ходају поред траке и у покрету монтирају делове или се попну на траку и монтирају. Тако иду од аутомобила до аутомобила&qуот;, прича Станић.

Радници добијају плате и када нема производње, а оне су према Станићевим речима нешто изнад 300 евра.

„Плате у Фијату су испод просека. Фијат у целом свету прати висину потрошачке корпе. Овде није тако.

Ја нисам у фабрици од почетка, али радници причају да су добили у старту уговоре на по 660 евра и да су им онда повукли те уговоре и дали око 350 евра до достизања пуне производње.

На почетку се производило десетак возила дневно, па је радницима речено да ће плате бити онакве какве су договорене када пуна производња буде достигнута. То је требало да буде за шест месеци, међутим ни десет година касније плата није повећана&qуот;, прича Станић.

Еспресо и пица

Те 2008. и наредних година у Крагујевац су се доселили и бројни Италијани, углавном менаџери у Фијату.

Испоставило се тада да у граду нема довољно смештајних капацитета, па су према речима Драгана Планића отворени бројни хотели и хостели.

Угоститељи су покушавали да се наметну италијанском храном, јер није је било много ресторана који су је служили.

Италијански дух завладао је најпре угоститељством, прича Драгана Милетић.

„Прво су ресторани увели масовно италијанску храну, а онда су и мегамаркети почели да продају намирнице италијанског порекла, које су биле повољније од домаћих&qуот;, прича.

У Фијату тренутно, према речима Зорана Станића, ради свега неколико италијана.

Неки ресторани су затворени, али се у преосталим и даље служи италијанска храна. Само гостију тог порекла сад готово да нема.

„Италијани су отишли, али су намирнице остале&qуот;, каже Драгана Милетић.

Улицама Крагујевца не вози се много Фијата 500л, јер је, према речима Јасмине Андрић, скуп за тај град.

И они који би да га купе, не могу то да ураде у његовом матичном граду јер у Крагујевцу - нема продајног места, прича Станић.

Шта ако оде?

Фијат је већ неколико година највећи извозник из Србије, а хоће ли тако бити и наредних година, биће познато за неколико дана.

Уколико руководство те италијанске компаније, ипак одлучи да не настави производњу у Крагујевцу, то ће бити велики пораз по град и његове становнике.

„Живот овог града је слојевит и зависи доста од Фијата. Неће бити добро ако Фијат оде, али Крагујевац је постојао и пре и после Заставе, постојао је када је Фијат дошао, а посојаће и ако оде&qуот;, каже Драгана Милетић.

Ипак, сматрају саговорници ББЦ-ја, радницима Фијата, уколико се догоди такав сценарио, неће бити тешко да нађу нове послове, пошто су радом у овој фабрици стекли многа знања и искуства.

„Ми смо 'добре удаваче', ако Фијат оде, снаћи ћемо се, имамо добру ставку у ЦВ-ју&qуот;, закључује Станић.

Уговор о заједничком инвестиционом улагању у фабрику у Крагујевцу потписали су представници Републике Србије и италијанске компаније Фијат 29. септембра 2008.

Бројне тачке из тог уговора и данас су тајна.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.28.2018)