Do smrti se borio protiv mrtvog pozorišta
Politika 01.10.2018 | Željko Hubač*
Ako teatarski život Predraga Ejdusa shvatimo kao putokaz, onda ćemo i svom i njegovom životu podariti smisao. Ako smo tužni zbog njegove smrti zato što ga volimo barem stotim delom intenziteta kojim je on voleo pozorište, onda ima nade da ćemo se odbraniti od besmisla
Pecu sam upoznao kao gospodina Ejdusa, pre tačno dvadeset godina. Nije mu prijalo što ga tako zovem, insistirao je da se oslovljavamo imenom i kad sam najzad preko usta prevalio „Predraže”, on me je pogledao „ispod oka” i rekao: „Ako ćeš tako da me zoveš, onda se bolje vrati na onog gospodina!” A sa Pecom sam se te jeseni 1998. godine sastao u kancelariji jednog beogradskog pozorišta da bih ga zamolio da igra glavnu ulogu u mom komadu koji je
