Септембарски БИТЕФ, Октобарски салон
Данас 04.10.2018 | Пише: Нина Савчић
Тик так, тик так, тик так… онда равна линија, пиштање. Долазе сестре и лекари трком, почиње оживљавање… Тако отприлике изгледа умирање на филму.
Умирање у Центру „Сава“ било је другачије. Ваљда зато што је било право. Мирно, тихо, без апарата и без реанимације. Са веселом екипом око реплике берлинског споменика и снажним Моцартовим Реквијемом. Док сам гледала представу нисам знала да присуствујем стварном умирању. Госпођа Л ми је привлачила поглед, посебно кад оперски певачи препусте сцену афричком ритму. Одлична глума, мислила сам, уверљива… Сад кад знам да је госпођа пред нашим
