Премијерко, срећа је у признању

… а не само српску мањину (јер сви смо људи, а не говна), као и пружањем руке у погледу културне и економске сарадње, искреним саосећањем. Јер, ко ће боље утешити жртву, оног са друге стране, од покајника, односно оног којем је искрено жао јер се у једном тренутку нашао у улози џелата. Тиме би дао пример и повукао баш тог другог да се суочи са сопственим злоделима и да има разумевање и емпатију за последице својих недела. Тако се,