Поезија викендом: Црно море

Црно море његове руке на мојим грудима било је довољно капља да капне повјетарац да дуне да га из душе замрзим а неизмјерно га волим и рече направиће ми сина заклетву мајци црногорца црној гори а ја нијесам ни мајка ни црногорка само сам тијело само сам понекад душа двије је пјесме написао једну о завичајној ријеци коју он много воли а заборавља да завичајне ријеке уливају се у туђа мора другу о сину нашем још нерођеном а заборавља да