Душу му смирује племенитост дрвета

ШТО очи виде, а душа иште, веште руке Драгана Векића (77) направе. Рођени Кордунаш, туђом вољом, уместо у свом Топуском, старачке дане проводи на обронцима Фрушке горе у Сремској Каменици, где у радионици у дну дворишта, улази у цик зоре, а излази тек кад смркне. Надвијен над столом испод великог прозора, алатом комаде дрвета претвара у гусле, иконе, грбове, преслице, портрете, музичке кутије, иконе... У дуборезу налази свој мир и спокој, и кад