Много је салаша по панонској равници, али су ипак највише опевани они у сомборском атару
Дневник 05.11.2018 | Дневник.рс
Тешко је прерачунати колико је песама испевано о војвођанским салашима, али највећи број, поготово традиционала, ипак је потекао са северозапада Бачке, што ће рећи из Сомбора и атара, где је, уосталом, алфа и омега те врсте музицирања, Звонко Богдан, и рођен и одгајен.
То што је после постао Суботичанин, друга је прича и пар рукава, али ни по његовом одласку није престало да се о салашима и прича, а напосе на њима живи и ствара. Тако је пре недељу-две сомборски Хрватски КУД „Владимир Назор” објавио монографију „Мој Ненадић”, посвећену можда и најпознатијим сомборским „бокор”, дакле ушореним салашима. Лоцирани на путу од вароши ка Гакову и тамо даље Растини на мађарској граници, представљали су осталој
