Овисност о видео играма постала глобална пошаст

"Уђем у собу, а он сједи пред компјутером и не окреће главу. Ни задраво ни бок. Кад га нешто питам, одговара одсутно и кратко: „Чек' мало“ или „Пусти ме сад“. Најчешће и не знамо да је код куће. Затвори се у собу и сатима не излази. Понекад га ноћу ухватим с таблетом у кревету. Игра игрице. Када му кажемо да угаси компјутор, да има неку обавезу или да се мора наспавати, увијек одговара исто: „Још само мало... још секунду“ која потраје и по сат