Ovisnost o video igrama postala globalna pošast

"Uđem u sobu, a on sjedi pred kompjuterom i ne okreće glavu. Ni zadravo ni bok. Kad ga nešto pitam, odgovara odsutno i kratko: „Ček' malo“ ili „Pusti me sad“. Najčešće i ne znamo da je kod kuće. Zatvori se u sobu i satima ne izlazi. Ponekad ga noću uhvatim s tabletom u krevetu. Igra igrice. Kada mu kažemo da ugasi kompjutor, da ima neku obavezu ili da se mora naspavati, uvijek odgovara isto: „Još samo malo... još sekundu“ koja potraje i po sat