Преводиоци насушни
Данас 20.11.2018 | Пише: Душко Богдановић
ТЕЛЕтина Служити се макар још једним језиком поред матерњег, при концу друге деценије двадесет првог века, чини се потпуно нормалним и то не само у контактима са странцима, већ у свакодневљу, у најширем смислу:
Клинци у најранијем узрасту вишесатно баратају са паметним телефонима, компјутерима, гледају стране телевизијске програме, уче језике у редовним и факултативним наставама у основним школама, настављају у средњим, на квалитетним универзитетима се подразумева, и тако, мало по мало – неки и много више и комплетније, готово савршено – почињу да владају и туђим језицима. Нема озбиљнијег бављења, безмало свим професијама, а да то не подразумева
