Валтер се враћа у Сарајево - у музеј
Култни филм послужио је као инспирација за стварање посебног музеја у Сарајеву, али и филмског фестивала у Младеновцу.
Немачки официр фон Дитрих изговара реченицу „Дас ист Валтер&qуот; („Ово је Валтер&qуот;), показујући службенику Гестапоа на панораму Сарајева, док се у позадини све гласније чује култна музика филма „Валтер брани Сарајево&qуот;.
Ова сцена више није привилегија само немачког глумца Хања Хасеа - може је доживети сваки посетилац будућег музеја „Валтер брани Сарајево&qуот;.
Пројекат Филмског центра Сарајева, баштиника историје босанскохерцеговачког филма, требало би да оживи једну од најснажнијих филмских успомена на Сарајево.
„То је филмски музеј - није посвећен самом народном хероју Владимиру Перићу Валтеру, него филму који носи то име.
Али биће ту речи и о лику, који је подлога за читаву причу&qуот;, каже за ББЦ на српском директор Филмског центра Сарајево Јасмин Дураковић.
Као што „Валтер&qуот; није био класичан филм, ни музеј неће бити потпуно класичан.
„Ми радимо музеј као да радимо један филм - радиће сценографи, костимографи.
Правимо реконструкцију сцена из филма, у минималистичком издању&qуот;, описује Дураковић и најављује отварање музеја за 2019. годину.
Филм „Валтер брани Сарајево&qуот;
- премијера 12. априла 1972. године
- трајање 133 минута
- режија: Хајрудин Крвавац
- продукција: Босна филм
- главне улоге: Велимир Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Раде Марковић
Претварање града у музеј
Режисер филма Хајрудин Крвавац посветио је „Валтера&qуот; грађанима Сарајева и њиховом херојском понашању и отпору током Другог светског рата.
Вођени и том идејом, творци музеја претвориће цео град у музеј.
„Група младих људи ради дигиталну апликацију за музеј: када купите карту, скинете апликацију у којој ће бити мапа локација које су у вези са филмом&qуот;, каже Дураковић.
Сигурно најпознатија је она која је прва завршена - видиковац изнад града на коме је снимљена завршна сцена филма претворена је у место где се може направити фотографија, али и понешто научити о филму.
„Код Бегове џамије, оживећемо чувену сцену код сајџијске радње, у којој се прославио Раде Марковић.&qуот;
Гестапо соба, соба покрета отпора, фигуре главних ликова - биће то редовна поставка основног изложбеног простора у просторијама самог Филмског центра Сарајево.
„Највећи део буџета су фигуре у природној величини - за почетак бисмо направили две-три, а после ћемо и додавати ако треба.&qуот;
Дураковић тврди да се музеј прави за неколико десетина хиљада евра - пре свега јер сам Филмски центар већ има простор који жели паметно да искористи.
„Босна је загонетна, најлепша и одлучна&qуот;
Интервју петком: Рокенрол песник на фудбалском задатку
„Валтер фест&qуот;
Док музеј у Сарајеву настаје, у Младеновцу је 2018. године одржан први „Валтер фест&qуот; - филмски фестивал домаће продукције који је име добио по славном југословенском филму.
„Велимир Бата Живојиновић рођен је на територији општине Младеновац, у селу Кораћица - његови родитељи су из ових крајева&qуот;, каже за ББЦ на српском Бранко Милорадовић, директор младеновачког Центра за културу.
Као главни мотив за покретање фестивала који се већ после прве године изборио за подршку Министарства културе, у Младеновцу наводе чување сећања на свог славног суграђанина, али и популаризовање српске кинематографије.
„Нисмо се определили само за подршку ратном филму, већ промовишемо домаћу продукцију којој увек треба дати подстрек.
У пратећем програму иду филмови Бате Живојиновића, а идеја је да сваке године имамо и неког госта који је ближи акционим филмовима, у којима је Бата био препознатљив&qуот;, каже Милорадовић.
Институције из Младеновца и Сарајева већ су оствариле контакт и планирају сарадњу - употпуњавање приче о Валтеру лакше иде уз легенду о Велимиру Бати Живојиновићу.
Живот филма у новом добу
Међу шездесетак земаља у које је дистрибуиран, без дилеме издваја се његов успех у Кини - „Валтер&qуот; је тамо један од најпопуларнијих страних филмова, а Бата Живојиновић без конкуренције међу страним глумцима.
Потвђује то и директор сарајевског Филмског центра препричавајући анегдоту са отварања прве истурене позиције музеја, на сарајевском видиковцу.
„Кад је кинеска туристкиња видела да смо дијалоге из филма написали на кинеском, она је трчала од радости, желела да се цела породица слика&qуот;, присећа се Дураковић.
Каже и да подаци Туристичке организације Сарајева говоре да је престоницу Босне и Херцеговине у првих шест месеци 2018. године посетило око 25 хиљада кинеских туриста - и да је то бројка забележена пре укидања виза које су Кинезима биле неопходне за улазак у БиХ.
Потенцијал од стотинак хиљада кинеских туриста у региону није занемарљив - и ту овај музеј види своју публику.
Публику, чије интересовање се не смањује ни чињеницом да већина глумаца из филма више није међу живима.
„Од глумаца, само је жив - Емир Кустурица&qуот;, каже Јасмин Дураковић и уз осмех објашњава да је то било његово прво појављивање на филму и то у једној од масовних сцена где глуми младог комунистичког активисту.
Да би се сећање на филм обновило, пре неколико година покренут је велики пројекат прављења римејка историјског спектакла.
Иницијатива Филмског центра Сарајева, „Јадранфилма&qуот; из Загреба и кинеских инвеститора ипак је помало застала, али Дураковић каже да се о њој и даље интензивно размишља.
У међувремену се Валтер, ипак, враћа у Сарајево - за почетак, као музејска фигура у природној величини.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.27.2018)
Крај Пиксијеве ере: Стојковић више није селектор фудбалске репрезентације Србије
