Prelazzi: Poslednji tango u Kalču
Mozzart sport 02.12.2018
U slavu nedavno preminulog Bertolučija ostalih kolega neće danas igrati samo Parma u Milanu, nego će to Bernardo pokušati da režira još jedno čudo odozgo; neće u derbiju Intera dočekati samo Roma, nego i Morikone, Garone, Moreti; neće sutra u Bergamu Anćeloti biti sam, kad su tu Sorentino i De Sika i sva filmska magija; kao što nije sinoć Bolonja bila bez pomoći Pazolinija na teškom gostovanju u Đenovi
Fudbal je, govorio je Sartr, metafora za život. Posle ga je savremeni italijanski filozof Serđo Đivone ispravio: život je, uvaženi kolega, metafora za fudbal. A šta je onda kamera, filmska i televizijska, koja pokušava da uhvati i život i fudbal, nego majstorsko rešeto? Kada je pre nekoliko dana preminuo Bernardo Bertoluči, možda i poslednji gigantski evropski režiser, u doba kada se veliki filmovi sve više štancuju, a oni umetnički proteruju na
