Смирај миграната у земљи македонској

Чујем звекет лопата док људи затрпавају земљу у гробовима. Земља суха, удара на даске, а грудве се ломе. Осјећа се мирис земље у прашини која се уздиже у зраку. Чујем и вране како гласно грактају на јелама изнад нас. Код нас су џеназе, односно сахране, тихе. Мушкарци су заузети довама, односно молитвама, и затрпавањем гробова. Отуда и та тишина достојанства. Поставили су један зелени нишан, а затим други. На њима исписана само година