Устав као крпа

Добро се сећам како ми је у детињству било жао ствари које се бацају. Рецимо, живи тако свој срећни живот нека моја омиљена мајица, уредно сложена и удобно смештена у орману. Често је облачим, излазим у њој на улицу или у двориште, добијам мало грдње када је испрљам, потом је мама пере, пегла и онако још топлу поново смешта у орман. А када избледи и добије упорне флеке или се поцепа, она свој кратки живот завршава на ђубришту, изложена