Китови у Јапану: Комерцијални улов поново од јула 2019.

Јапан је саопштио да ће у јулу наредне године поново одобрити комерцијални лов на китове, а тај потез ће вероватно изазвати међународне критике.

У саопштењу се наводи да ће се Јапан повући из Међународне комисије за китове (ИВЦ), тела задуженог за заштиту ове врсте.

Комерцијални лов на китове је комисија забранила 1986. године, пошто су неке врсте биле доведене скоро до изумирања.

Званичници у Јапану, који је члан ИВЦ-а од 1951. године, наводе да је конзумирање меса кита део културе те земље.

Дуги низ година су китови у Јапану ловљени за, како се говорило, „научна истраживања&qуот; и продају меса, а тај програм су оштро критиковали заштитари животиња и борци за очување животне средине.

• Тело плавог кита на обали Јапана
• Женка кита се опростила од мртвог младунчета
• „Ноћ када сам видела 145 насуканих китова&qуот;

Најновија одлука била је очекивана, али се активисти боје да ће овај потез имати озбиљне последице.

То значи да ће у Јапану бити могућ слободан лов врсте китова који су сада под заштитом Комисије.

Шта је Јапан објавио?

Портпарол владе Јошихиде Суга саопштио је да ће комерцијални лов на китове бити ограничен на јапанске територијалне воде и економске зоне.

Јапански китоловци неће ловити у антарктичким водама и јужној хемисфери, што су групе заштитара поздравиле и пре него што је формално потврђено.

У саопштењу јапанске владе наводи се да ИВЦ није довољно посвећена једном од циљева - подржавању одрживог комерцијалног лова на китове.

Влада Јапана оптужује Међународну комисију за китове да је усмерена само на очување бројности.

Бројне заједнице које живе у приобаљу вековима лове китове, али је потрошња у земљи порасла тек након Другог светског рата када су китови били главни извор меса. Последњих деценија, потрошња је нагло опала.

Према писању јапанских новина Асахи, месо кита чини тек 0,1 одсто меса које се прода у тој земљи.

Какве су реакције?

У заједничком саопштењу аустралијска министарка иностраних послова Мариса Пејни и министарка за заштиту животне средине Мелиса Прајс навеле су да су„изузетно разочаране&qуот; одлуком Јапана.

„Аустралија се и даље одлучно противи свим облицима комерцијалног и такозваног научног лова на китове&qуот;, додаје се у саопштењу.

Пре него што је донета званична одлука, Никола Бејнон, која руководи кампањом организације Хумане Социети Интернатионалу Аустралији, рекла је да ће Јапан „поступати потпуно ван граница међународног права&qуот;.

Реаговала је и организација Гринпис у Јапану, позвавши владу да преиспита одлуку и упозоривши да би овај потез могао да изазове бројне критике домаћина самита Г20 који се одржава у јуну.

„Јасно је да влада покушава да провуче ову одлуку крајем године, далеко од пажње међународних медија, али свет је види због онога што она јесте&qуот;, казао је Сем Анесли, извршни директор организациј Гринпис у Јапану.

„Данашња декларација не иде у корак са међународном заједницом, а камоли са заштитом која је потребна за очување будућности наших океана и ових величанствених бића.&qуот;

Шта представља тренутна забрана улова?

Чланице ИВЦ прихватиле су 1986. године забрану лова, како би се омогућило очување броја китова.

Земље које подржавају лов китова очекивале су да ће та забрана бити привремена, док се не постигне консензус о одрживим квотама улова.

Уместо тога, ова одлука постала је квази-стална забрана. Земље ловаца на китове, као што су Јапан, Норвешка и Исланд, међутим, тврде да је пракса део њихове културе и да је треба наставити на одржив начин.

Данас се број китова пажљиво прати, а многе врсте су и даље угрожене.

Токио је у септембру покушао да од ИВЦ-а добије дозволу за комерцијални улов, али је одбијен.

Може ли Јапан само да напусти споразум?

И даље ће бити везан одређеним међународним законима, упркос напуштању ИВЦ.

Конвенција УН о морском праву обавезује земље да сарађују на очувању броја китова „кроз одговарајуће међународне организације за њихово очување, управљање и истраживање&qуот;. У тексту се не каже које су то међународне организације.

Јапан би могао или да покуша да оснује још једно међународно тело ако успе да обезбеди довољно земаља које би му приступиле - или да се, уместо тога, придружи постојећем, попут Северноатлантске комисије за поморске сисаре.

Попут мање верзије ИВЦ-а, ова комисија је групација држава које се баве ловом на китове - Норвешке, Исланда, Гренланда и Фарских острва - настала из фрустрације према одлукама ИВЦ.

Да ли је Јапан све време ловио китове?

Јесте, китови су у последњих 30 година ловљени у Јапану, али у оквиру научног програма, који је био одобрен као изузетак од забране.

Критичари тврде да је та пракса заправо покриће за комерцијални лов.

То значи да је могуће да се китови лове за научна истраживања, а да се месо онда продаје за конзумацију.

У Јапану се сваке године улови између око 200 и 1.200 китова, уз објашњење да се истражује стопа присутности да би се утврдило да ли су китови угрожени или не.

Зашто ИВЦ не може да се сложи?

Јапан је више пута покушао да поништи забрану и обезбеди споразум о одрживом улову китова.

Последњи покушај догодио се у септембру на самиту ИВЦ у Бразилу.

Јапан је понудио пакет мера, укључујући успостављање Одбора за одрживи улов китова и изузимање од ограничења „за обилне резерве/врсте китова&qуот;.

Предлог није изгласан. Од тада се говори о напуштању тела, тако да земља више неће бити везана његовим правилима.

(ББЦ Невс, 12.26.2018)