Може ли Насин свемирски телескоп Џејмс Веб да открије ванземаљски живот
Неколико пута је умало дошло до отказивања, али може ли наследник телескопа Хабл да дође до највећих открића у историји*
Ако заиста буде лансиран 2021. као што се тренутно планира, касниће 14 година. Међутим, кад се коначно позиционира - кружећи око Сунца на 1,5 милиона километара од Земље - Насин свемирски телескоп Џејмс Веб обећава астрономску револуцију.
Америчка свемирска агенција се хвали да ће буквално „завирити уназад кроз време да би видела прве галаксије које су настале у раном Универзуму&qуот;.
Као да те тврдње нису довољно смеле, научници сада претпостављају да коначни наследник светски познатог и вољеног свемирског телескопа Хабл можда - захваљујући златном огледалу пречника 6,5 метра и изузетно осетљивим камерама - има још један изузетан таленат.
Кад српски студенти пропитују астронауте
Које су шансе да нађемо доказ да је на Марсу било живота
ЈВСТ, како га зову, можда може да потражи знаке ванземаљског живота - тако што ће открити да ли је тај живот модификовао атмосфере планета које круже око оближњих звезда.
Упркос томе, пројекат је замало избегао гашење америчке владе 2011. године. То је у немалој мери зависило од (вероватно одговарајуће) астрономских трошкова - процењених на 10 милијарди долара уместо првобитно планираних милијарду.
Назад на Земљи, међутим, астрономи - укључујући тим са Универзитета у Вашингтону који је предложио надгледање зарад „откривања живота&qуот; уз помоћ телескопа - неизмерно су узбуђени због могућности његовог лансирања.
Како откривати животе на далеким планетама?
Астроном с Универзитета у Вашингтону Џошуа Крисансен-Тотон и његов тим истражили су да ли телескоп може да открије знакове онога што зову „био-отисци&qуот; у атмосфери планета које круже око оближње звезде.
„Могли бисмо да спроводимо та надгледања ради откривања живота за неколико година&qуот;, каже Крисансен-Тотон.
Основа ове потраге лежи у томе да је ЈВСТ толико осетљив на светло да би могао да региструје такозване „атмосферске хемијске неусаглашености&qуот;.
То можда није звучан израз, али је зато идеја са дугим историјатом, коју су заговарали још славни научници Џејмс Лавлок и Карл Саган.
Резон је да кад би сав живот сутра нестао са Земље, многи гасови који сачињавају нашу атмосферу доживели би природне хемијске реакције и атмосфера би се полагано вратила у другачију хемијску мешавину.
Њу стално одржавају подаље од тог стања организми на нашој планети који живећи избацују опасне гасове.
Због тога се трагање за знаковима кисеоника (или његовог хемијског рођака озона) дуго сматрало добрим начином да се пронађе живот. Али то се заснива на претпоставци да ванземаљски живот функционише по истим биолошким принципима као и наш.
А можда напросто није тако. Стога, процењивање атмосферске неусаглашености - тражење других гасова и процењивање колико је атмосфера неке планете далеко од „нормалне&qуот; - могло би да буде кључно за проналажење ванземаљског живота било које врсте.
Хемијски састав атмосфере неке планете која кружи око звезде може се измерити светлом тако што се пажљиво мери смањење јачине светла звезда док планета пролази између нас и звезде током орбите планете. Гасови у атмосфери планете изазивају смањење јачине светла које варира у дужини таласа - или боји - светла, откривајући информације о томе колико је свака хемикалија присутна.
Где је најбоље тражити?
Крисансен-Тотон је симулирао податке до којих би се дошло кад би ЈВСТ посматрао планете које круже око мале звезде величине Јупитера по имену ТРАПИСТ-1, на око 39,6 светлосних година од нашег Сунца. Ова звезда изазвала је сензацију 2017. године кад је откривено да је домаћин седам планета величине Земље, од којих би неколико могло да поседује течну воду и отуд би то био добар кандидат за носиоца живота.
Вашингтонски истраживач предвиђа да би Џејмс Веб могао да мери количине метана и угљен диоксида у атмосфери четврте планете, ТРАПИСТ-1е, на основу опадања јачине светла на таласним дужинама на које утичу ови гасови.
Било би тешко измерити тај незамисливо сићушан сигнал, али астроном с Универзитета Корнел професор Џонатан Лунајн, који није учествовао у овој студији, узбуђен је овим предвиђањем, рекавши да они „нуде добар аргумент да ово стварно може да се уради уз помоћ ЈВСТ-а&qуот;. Једном кад дође до мерења, међутим, објашњава Крисансен- Тотон, „тада можете да поставите питање: знамо ли за неке небиолошке процесе који би могли да произведу исти ефекат?&qуот;
Атмосфере планета, укључујући и ову нашу, истиче он, могу бити модификоване и небиолошким процесима, као што су вулканска активност. Дакле, ако би се установило да је атмосфера ТРАПИСТА-1е изобличена, истраживачи би тада морали да искључе било какве небиолошке ефекте пре него што прогласе постојање неземаљског живота.
Крисансен-Тотон каже да ће „та врста потврде захтевати много посматрања, да би се дошло до стварно чврстих аргумената&qуот;.
„Али ако откријемо нешто за шта немамо алтернативно објашњење, мислим да би то било невероватно узбудљиво откриће.&qуот;
Ко ће још ово радити?
За сада, телескопско златно огледало безбедно је закључано у једној лабораторији у Калифорнији, а астрономи морају и даље да чекају да се те могућности истраже.
ЈВСТ ће се наћи у гомили нових постројења које ће у наредних неколико деценија детаљно проучавати планете око звезда.
Планирају се и огромни телескопи смештени на земљи на Хавајима и у Чилеу, а мисија Аријел Европске свемирске агенције предвођена Британцима, осмишљена да истражује атмосферу планета око других звезда, започеће 2020-тих.
Професор Лунајн каже: „Мислим да живимо у изванредним временима за разумевање нашег Универзума и истраживање космоса, а Џејмс Веб ће направити следећи корак у томе.&qуот;
„Он ће се истински исплатити.&qуот;
Професорка Џилијан Рајт, главна научница на телескоповом британском Средње-Инфрацрвеном инструменту слаже се с тим. „Никад пре нисмо имали приступ нечем оволико великом у свемиру&qуот;, каже она.
„Рећи да ће телескоп отворити нове прозоре у Универзум звучи помало клишетизирано, али са Џејмс Вебом то је стварно истина.&qуот;
ЈБСТ води НАСА, али је он заједнички подухват са Европском и Канадском свемирском агенцијом. Доктор Џонатан Николс је планетарни научник с Универзитета у Лестеру и медијски стипендиста Британског научног удружења за 2018.
(ББЦ Невс, 12.26.2018)
