Несигурност

Можда је у шаци сенка. Можда је. Ја сам једно врло рано пролеће у тунелу перуника И један храст што гледа кроз кључаоницу Како шљампаво машемо сунцу неодвојени од висибаба, Лептирећи пред излозима за којима живе, живе, живе Животиње с душом од пиловине. Можда је у мрви ноћи. Можда је. Погледам ли у стаклене очи птица што се мргоде, рашире се врхови чиода, поцрвеним: Забоден већ У две леве зенице заглушене лутањем ван прошлости, И две десне