Ђорђевић: У Србији прошле године 38 одсто више надзора, а 17 одсто мање радника на црно ...

Бета 09.01.2019

У Србији је у претходној години спроведено 38 одсто више инспекцијских надзора у односу на 2017. годину, а број радника који раде на црно је мањи за 17 одсто, изјавио је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Он је представљајући резултате пројекта "Реци не раду на црно" рекао да је у Србији повећана свест радника да треба да раде у складу са законом и да пријаве послодавце који то не чине.

"Завршили смо пројекат који смо започели у сарадњи са Норвешком, а који је усмерен на борбу против сиве економије и сузбијање рада на црно у Србији. Иако и даље имамо раднике који раде на црно, задовољни смо јер се тај број смањује, а то је најбољи показатељ да радимо прави посао", казао је Ђорђевић.

Министар је подсетио да су сви грађани на губитку због сиве економије, а не само држава.

"Наставићемо да едукујемо запослене људе у Србији да им није исплативо да раде на црно и да треба да се боре против послодаваца који им не плаћају здравствено и пензионо осигурање. На терену смо затицали и раднике који имају више од 50 година а пријављени су преко омладинске задруге", рекао је Ђорђевић.

По његовим речима, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће се у овој години усмерити на унапређење положаја инспектора у Србији како би се побољшала њихова ефикасност.

"У сарадњи са Владом Србије и Министарством државне управе и локалне самоуправе покренули смо пројекат креирања електронске управе који је тренутно у фази имплементације. Када се све инспекције на тај начин буду повезале, очекујем и да ће рад инспектора бити бољи", навео је Ђорђевић.

По његовим речима, у реализацији пројекта "Реци не раду на црно" учествовала је и агенција за интегрисане маркетиншке комуникације "Голин Београд" која је осмислила комуникацијску стратегију за сузбијање сиве економије.

Министар је најавио да је у плану да 2020. буду усвојене измене и допуне Закона о раду са циљем да се унапреди пословање и положај радника у Србији.

Амбасадор Краљевине Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад рекао је да сива економија спречава економски развој државе.

"Борба против сиве економије је добра инвестиција за Србију јер када се пређе у легалне токове држава ће добијати више од пореза, а они који су оштећени сивом економијом моћи ће да остваре своја права", казао је Бјорнстад.

По његовим речима, свака земља треба да се бори против сиве економије јер "они који не раде правилно стварају ситуацију у којој је и осталима отежано да прате правила".

Додао је да је један од најзначајнијих резултата пројекта "Реци не раду на црно" већа свест радника о томе шта губе када раде на црно, али и већа свест послодаваца који раде у сивој економији да ће бити откривени и санкционисани.

"Кажњавање оних који не раде по закону је добро, али је превенција још боља", оценио је Бјорнстад.

Вршилац дужности директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић казао је да је од 10. марта прошле године када је отворена бесплатна телефонска линија, тој институцији стигло 3.824 пријава.

"Осим пријава за рад на црно, најчешће су пријављивање неисплаћене зараде, неисплаћене зараде за прековремени рад, недостављање обрачуна зараде, неисплаћене накнаде зараде запосленима на трудничком, породиљском одсуству и одсуству због неге детета", навео је он.

По његовим речима, у Србији је у 2018. спроведено 9.268 појачаних надзора, а на раду на црно затечено је 4.751 лице, док су послодавци после надзора са 2.753 таквих радника засновали радни однос на неодређено време.

"Инспекција рада је утврдила и 270 нерегистрованих субјеката, од којих се 170 одмах после тога уписало у регистар Агенције за привредне регистре", казао је Ђуровић.

Он је указао да су инспектори рада у прошлој години донели 2.211 решење, а поднето је и 1.838 захтева за покретање прекршајног поступка.

"Претходне године смо највећи број контрола обавили у грађевини јер у тој области има и највише пропуста. Контрола која је урађена у јулу показала је да је било 466 затечених лица који раде на црно", додао је Ђуровић.

Сениор партнер агенције за интегрисане маркетиншке комуникације "Голин Београд" Иван Бендер подсетио је да грађани могу да путем сајта, у електронском облику, пријаве случајеве сиве економије.

"Активности сузбијања сиве економије тренутно прати 20.000 људи на друштвеним мрежама што је заиста велики број", казао је Бендер.ЦЕЛОКУПНИ ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ

(Бета, 09.01.2019)

Повезане вести »

Коментари

Економија, најновије вести »