Духовници геноцида и инспиратори злочина угледни су грађани у својим срединама
Данас 12.01.2019 | Пише: Ивана Матијевић
Златко Паковић поводом београдске премијере представе "Бојте се Аллаха: Смисао живота и смрти Ћамила Сијарића" „Првог маја 1945. године био сам у Џехенему, да нико други послије мене у њега не уђе. Видио сам пакао, да га нико други послије мене не види. Написао сам књигу о томе, ‘Ослобођени Јасеновац’, да се зло никада не врати.
Али, зло се вратило. Књига није опаметила. И опет је пакао. Изнова џехеннем. Да сам 1. маја 1945. године у Јасеновцу, послије геноцида, могао да знам да ће 11. јула 1995. године бити почињен геноцид у Сребреници, ископао бих себи очи“, овако у представи „Бојте се Аллаха: Смисао живота и смрти Ћамила Сијарића“, говори јунак из наслова, личност која је постојала у стварности, југословенски писац и партизан Ћамил Сијарић. Инспирисан њим и
