Мрзак им дух и духа сласт

Уградио је себе, ван сваке сумње, у саме основе најновије српске културе језика и стиха, али је најчешће, по правилу средине у којој царује оно што је он назвао, без озлојеђености, са осмехом, »мудрост локалних шерета«, оглашаван за дух који се, истина, одликује такозваном великом културом, па и луцидношћу какве једва да још понегде има, али чија култура и луцидност расејали су се, по некој злосрећној његовој судбини, на све стране, тако да он