Izrael (1): Amos hrabri i snažni
Danas 21.01.2019 | Piše: Radivoj Cvetićanin
Dopisnica Amos Oz sklopio je zauvek oči 20. teveta 5779. (Svet je nastao, ili tačnije: Adam i Eva stvoreni su pre tih, dakle, pet milenijuma i osam skoro vekova.) Tri dana kasnije, 23. teveta, pokopan je u kibucu Hulda, na jugu Izraela, uz – kako su pisale novine – melanholične hebrejske tužbalice.
Čula se i frula (novine su rekle: i flauta, ali nije važno) na kojoj je njegova supruga Nili za oproštaj izvela „Noć galilejsku“. Bilo je potresno, jer je bilo puno istinske tuge. Kao u našim selima. Kad sam, 3. januara ove godine, stigao u Tel Aviv – neka vas ne zbune one godine gore, one su, dakako, iz hebrejskog kalendara, stigao sam i ja 5779, ta je još trajala – o Amosu Ozu nije se bilo prestalo govoriti. Oz jeste aklamiran kao najveći živi
