Локалне самоуправе у Србији потписале уговоре за спровођење пројеката ЕУ у управљању имовином

Представници 18 локалних самоуправа у Србији данас су потписали уговоре за спровођење пројеката у области управљања имовином, у оквиру грант шеме Европске уније "Размена пет" (Ексцханге 5) чија је укупна вредност три милиона евра.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић рекао је да су општине, градови и њихове партнерске организације успешно прошли селекцију за добијање средства из фондова ЕУ.

"Управљање имовином је област која заслужује темељно уређење и зато сматрам да та област, као и стратешко планирање и програмско буџетирање заслужују европску подршку, а програм Ексцханге 5 је прави доказ за то", казао је Ружић.

Он је подсетио да су прошле године у Србији усвојене измене и допуне закона о локалној самоуправи са циљем да се обезбеди веће учешће јавности у раду локалних власти.

"Изборили смо се да се грађани више питају за одлуке које се доносе на локалу, као и да подржимо јачање међуопштинске сарадње за остварење заједничких циљева", рекао је министар.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић навела је да програм Ексцханге 5 као део међународне развојне помоћи ЕУ представља припрему за укључење Србије у европску кохезиону политику.

"У процесу смо учења како да у земљи применимо европске принципе политичке солидарности, а у том, претприступном тренутку, јако је важно да постоји добра координација између Министарства за европске интеграције, Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства финансија", казала је Јоксимовић.

По њеним речима, локалне самоуправе у Србији треба да ојачају своје капацитете за коришћење структурних фондова ЕУ, а у том процесу велику улогу има Стална конференција градова и општина (СКГО).

"Важно је да све јединице локалне самоуправе буду заинтересоване за ове теме јер добар ефекат програма ЕУ може да се оствари само уколико постоји сарадња на свим нивоима власти", оценила је министарка.

Она је додала да је одрживи локални и регионални развој главни циљ европских интеграција.Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је улога локалних власти у процесу приступања Србије ЕУ значајна јер се главна интеракција грађана и јавне управе одвија на локалном нивоу.

По његовим речима, укупна вредност помоћи ЕУ је три милиона евра, а вредност по појединачном пројекту је око 170 евра."Капацитети локалних самоуправа у Србији морају да се ојачају с обзиром на то да више од 60 одсто прописа ЕУ треба да се имплементира на локалном нивоу", казао је Фабрици.

Он је додао да локална самоуправа мора да буде оснажена како би могла да има директне добробити од примене европских тековина.

Државна секретарка у Министарству финансија Славица Славчић подсетила је да су у децембру прошле године усвојене измене и допуне Закона о јавној својини које су, по њеним речима, додатно допринеле јачању и оснаживању капацитета запослених у локалним самоуправама.

"Тим изменама се боље уређује поступак евиденције непокретности у јавној својини, као и сам поступак управљања имовином општина", рекла је Славчић.Оценила је да управљање имовином треба да буде "рационално, умерено и да има одговарајући правни основ".

Помоћник министра финансија Марко Јовановић рекао је да је у пројекте у оквиру грант шеме ЕУ Ексцханге 5 укључено 48 јединица локалних самоуправа уСрбији, од којих су 18 грант координатори, а осталих 30 су партнери.

Генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић казао је да је та институција од 2004. партнер ЕУ у пројектима јачања капацитета локалних самоуправа у Србији.

"До сада је у такве пројекте уложено више од 33 милиона евра. Локалне самоуправе су у пројекте који се спроводе у оквиру грант шеме Ексцханге 5 уложиле око 550.000 евра, што је око 18 одсто укупних средстава", навео је Станичић.

Градоначелник Пожаревца Бане Спасовић казао је да су у том граду већ пописани сви јавни објекти и путеви, а да је сада у плану да се попише подземна инфраструктура.

"Око 14.000 објеката у Пожаревцу је већ пописано, а највећи део тога уписан је и у катастар непокретности. Важно нам је да попишемо још један део имовине како бисмо олакшали посао будућим инвеститорима", рекао је Спасовић.

Он је указао да се претходних 40 година у Пожаревцу није водио катастар непокретности и да због тога нису познате тачне позиције подземне инфраструктуре у том граду.

Председник Општине Куршумлија Радољуб Видић рекао је да је за сваки уређен систем, било да је реч о државном или привредном, најважнија имовина којом располаже.

"Планирамо да уз помоћ ЕУ коју смо добили урадимо јединствену базу података имовине што ће имати велики значај за будуће потенцијалне инвеститоре. Што се врсте имовине тиче, усмерићемо се на локале у граду и земљиште", навео је Видић.

(Бета, 22.01.2019)