САД укида санкције компанији блиској Путину
Трампова администрација укинула ограничења за фирме повезане са Олегом Дерипаском, упркос примедбама демократа.
Трампова администрација укинула је санкције за три компаније повезане са руским олигархом Олегом Дерипаском - блиским сарадником председника Владимира Путина.
Ограничења за алуминијумског гиганта УС Русал, Ен+ Гроуп и ЈСЦ ЕуроСибЕнергоукинута су након што је Дерипаска пренео управљање.
Олигарх је повезиван са истрагом о наводном мешању Русије у америчке изборе, а демократе су тражиле да се санкције наставе.
Из Министарства финансија су рекли да на снази остају санкције олигарху лично.
Компаније су доспеле на црну листу прошлог априла када је Трампова администрација за одређене људе и фирме тврдила да су профитирали услед „малигних активности&qуот; руске државе широм света.
Под тиме се мисли и на наводно мешање Русије у амерчке председничке изборе 2016. године, као и међународне сајбер нападе.
Црногорска веза
Име Олега Дерипаске је више од десет година присутно је у црногорској јавности.
Текст магазина Тајм недавно је открио какав и колики утицај је овај руски милијардер имао у политичком и пословном животу Црне Горе.
Према чланку, Дерипаска је у Црног Гори присутан од 2005. године, подржавао је црногорску независност, а као помоћ за то питање нудио је помоћ својих саветника - међу којима и Пол Манафорт.
Тако је 2006. године Црна Гора постала тачка сарадње Манафорта - бившег шефа кампање Доналда Трампа - и Олега Дерипаске - руског тајкуна и бившег власника Комбината алуминијума и рудника боксита Никшић. Тада су подржали црногорску власт у референдуму за независнот.
Десет година касније постоје сумње да је овај двојац у Црној Гори подржао проруске опозиционе партије у настојањима да смени власт, за шта милијардера оптужују и из Вашингтона.
Према чланку Тамјса, једна опозициона партија је очекивала помоћ америчког лобисте, док САД оптужују Дерипаску да је заједно са бившим агентом ГРУ Виктором Борјакином „умешан у руску финансијску помоћ једној од партија на изборима 2016. године. Борјакин и Дерипаска убрзо су завршили на црног листи САД.
Специјално тужилаштво Црне Горе подигло је оптужницу за планирање државног удара у октобру 2016. године, којом су обухваћени и руски држављани Едуард Шишмаков и Владимир Попов. За њих се сумња да су агенти обавештајне ГРУ и недоступни су црногорским властима.
Мадуро прекинуо дипломатске односе са Сједињеним Државама
Путинов противник добио тужбу у Стразбуру
Црна Гора и НАТО - година прва
Путин: Ако Америка то уради, и ми ћемо
За планирање државног удара оптужени су и поједини лидери опозиционих странака, као и неколико српских држављана, међу којима и бивши генерал Жандармерије Братислав Дикић.
Дерипаска је у Црну Гору инвестирао од 2005. године, када је купио велики Комбинат алуминијума који је производио половину црногорског извоза.
Некада „стратешки партнер&qуот; владе Црне Горе, Дерипаскина компанија ЦЕАЦХолдингс Лимитед водила је до сада три арбитражна поступка против ове државе кроз коју тражи обештећење од више стотине милиона евра збор пропале инвестиције у КАП-у и изгубљене добити.
Из компаније су навели да арбитражу траже „због незаконите експропријације и повреде инвестиционог споразума&qуот;, и оптужили Црну Гору да је „предузела непријатељске мере&qуот; како би Дерипаска изгубио контролу у предузећима.
У три арбитражна поступа суд је пресудио у корист Црне Горе, а Дерипаска је лично покренуо последњи поступак пред арбитражним судом у Хагу.
Одлукам арбитражних трибунала компанији ЦЕАЦХолдингс Лимитед до сада је наложено да Црној Гори исплати више од 1,5 милион евра, што се до сада није десило.
Дерипаска је власник једнод од најатрактивнијих резиденцијалних комплекса на јадранској обали у вредности од 50 милиона евра.
Почетком овог месеца, републиканци у америчком Сенату су блокирали напоре да се санкције наставе и за компанију Русал - другу највећу алуминијумску компанију на свету, као и за остале компаније повезане са Дерипаском.
Њихов, али и аргумент Трампове администрације, био је да би санкције могле да утичу на глобалну индустрију алуминијума. Такође, рекли су да је Дерипаска умањио своје акције у фирми толико да их више не контролише - што је знак да санкције раде.
Анализа
Ким Гитлесон, економска новинарка
Пословни кругови су вршили притисак на Трампову администрацију да укине санкције за ове три компаније. То је због тога што је најава санкција у априлу довела до тренутног поскупљења цена алуминујума на глобалном нивоу, с обзиром на то да је Русал један од највећих светских добављача.
Ипак, када је Министарство финансија у децембру објавило своје намере, амерички полтичари су се оштро супротставили. Од Трампове администрације су тражили да сачека са укидањем санкције док се не заврши специјална истрага о умешаности Русије у америчке председничке изборе 2016. године.
Почетком јануара, значајан преокрет - 136 чланова Републиканске партије председника Трампа гласало је заједно са демократама против укидања санкција. Иако је то био симболичан глас - дан раније у Сенату није обезбеђено неопходних 60 гласова како би санкције остале на снази - примећен је велики број „ случаја дезертерства&qуот; у партији.
Док из Министарства финансија инсистирају на томе да ове су ове три компаније пристале на строже захтеве за извештавање и на томе да је Олег Дерипаска - руски олигарх који је у центру овог спора - значајно умањио свој власнички удео, укидање санкције мање од годину дана након што су уведене ће свакако још једном отворити питања о томе колико је Трампова администрација посвећена кажњавању Русије због мешања у председничке изборе 2016. године.
Мулерове бриге
Министарство финансија САД је у саопштењу навело да су ове три компаније пристале на „опсежну проверу&qуот; како би доказали да немају везе са руским милијардером.
Енергетска компанија ЕН+- над којом је Дерипаска имао власништво - поздравила је вести из Вашингтона. Акције ове компаније регистроване у Лондону још се нису опоравиле од када су значајно пале после увођења санкција прошлог априла.
Директор компаније, лорд Баркер од Бетла је рекао: „Ово је први пут да су независни директори руске компаније регистроване у Лондону, уз подршку мањинских акционара, успешно одузели контролу и управљање од већинског акционара као директан одговор на политику америчких санкције.&qуот;
Ипак, законодавци широм политичког спектра су рекли да није прикладно укидати санкције компанијама повезаним са олигаргхом док траје истрага специјалног тужиоца Роберта Мулера о томе да ли је председничка кампања Доналда Трампа 2016. године учествовала у завери са Москвом.
Истрага се изнова враћала на Дерипаску (51) - он има везе са бившим шефом Трампове кампање Полом Манафортом, који се у септембру 2018. године изјаснио кривим по оптужбама за манипулисање сведоциме и уроте против Сједињених америчких држава.
Прошле недеље, руска полиција је кратко привела белоруску манекенку Настју Рибку, која је тврдила да је од Дерипаске прибавиле доказе о мешању Русије у изборну кампању.
Дерипаска је негирао оптужбе и поднео тужбу.
Председник Трамп негира заверу, а Москва негира да је желела да утиче на изборе у САД у корист Трампа, упркос томе што су америчке обавештајне службе дошле до супротних информација.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.28.2019)
