Дуда Алапача: Мој голубе

Кад помислим на деду, помислим и на голубове. Не, није он био неки страствени голубар, није имао нити једног свог, личног голуба, а опет – све су птице биле некако његове. Доносио би однекуд кући неке јадне, убоге шачице перја које би спашавао од неке обесне и зле деце. Пажљиво би скидао конопце који су се усецали у нежне голубје ножице, гладио сиво перје док им се срце не умири и док не осете да су на сигурном. Опет ми доноси те птичурине,