Дух самопорицања: У сплитском гротлу мржње
Правда 10.02.2019 | Седмица
Тренутно распрскивање службених лажи и породичних прећуткивања, сасвим непосредно и готово опипљиво сазнање о томе да смо туђинци на „нашем мору“, сирова и сасвим животна врелина мржње: опипљива, као тело, густа и загушујућа, као магла, безразложна и безусловна.
Пише: Мило Ломпар (одломак из књиге „Дух самопорицања“) Има нечег необично пријатног у старинским и класичним библиотечким читаоницама: нарочито за меланхоличне духове. Јер, ту се распростире особита сеновитост, као подручје полумрака који чини да се оштри рубови стварности растварају у неодређености, али и да уобичајени увиди поприме затамњен вид и открију своје скривено порекло. Стакленим оквиром оивичене стоне лампе делују – љубитељима
