Хуљски оркестар

Ништа не може тако озарити ништарију као наговештај да негде можда има горих од њега (мада нема горих – има само истих). Ништарији ова спознаја, или тек илузија, подаје осећање моралне супериорности које јој иначе ни по чему не припада, али у којем утолико слађе ужива: огледајући се у туђој срамоти, купа се и брчка у млакој, житкој купки нарцисистичког Ја и исто таквог, само умноженог и надограђеног Ми, надима се од неутемељеног поноса као да