BBC vesti na srpskom

Koliko se razlikuju mozgovi spavalica i ranoranilaca

Oni što kasnije ustaju, imaju manjak pažnje i više su pospani, pokazuje istraživanje.

BBC News 18.02.2019
A woman turning off an alarm clock
Getty Images
Ko voli da ustaje rano, taj brže misli

Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Birmingemu rad mozga se razlikuje kod spavalica i onih koji vole da ustaju ranije.

Naučnici su do ovog saznanja došli nakon što su skenirali mozgove osoba koje su noćobdije i ranoranilaca. Testiranje je vršeno u periodu od osam ujutru do osam uveče.

Rezultati su pokazali da noćobdije imaju poteškoće da ostanu budne, da imaju slabiju pažnju i da su pospanije tokom dana.

„Borba sa urođenim ritmom"

Naučnici su istraživanju podvrgli 38 osoba, među kojima su i oni koji vole da ostanu budni do kasno i oni koji mogu i vole rano ustajanje (ljudi koji idu u krevet pre 11 sati i oni koji ustaju u 6.30).

Volonterima je rađena magnetna rezonanca kako bi se pratio rad mozga, a tokom dana su zapisivali periode vremena kada bi im se prispavalo.

Jutarnji tipovi su bili manje pospani i reakcije su im bile najbolje i najbrže tokom jutarnjeg testiranja.

Suprotno od njih, noćobdije su bile najmanje pospane oko osam sati uveče.

Glavna istraživateljka Elise Fejser Čajlds sa Univerziteta u Birmingemu kaže da je noćnim pticama teško, jer se prvo bore potiv urođenog ritma ustajanja kada krenu u školu, pa kasnije na poslu.

A man tired at work
Getty Images
Noćobdijama pada koncentracija tokom radnog vremena

Ona kaže da mora da postoji razumevanje za spavalice, jer im je teže da se naviknu na školu, a i na radno vreme tokom dana. "Rano ustajanje može da utiče na njihovo zdravlje i produktivnost.

Oko 40-50 posto populacije više voli kasnije da ide na spavanje i da ustaje posle 8.20.

„Tipičan dan traje od 9 do 17 sati, ali za noćobdije ovo znači manji učinak tokom jutra i pospanost tokom dana.

„Kada bi društvo moglo da bude malo fleksibilnije prema tome kako raspoložemo vremenom, mogli bismo mnogo da učinimo za naše zdravlje".

Fejser Čajlds kaže da postoje i neka ograničenja kada je ova studija u pitanju.

Testiranje nije obuhvatilo rad mozga kasnije tokom dana, tako da drugi faktori nisu uzeti u obzir, kao što je izbor životnog stila.

Neurolog na Kraljevskom koledžu u Londonu, Alek Nesbit koji nije učestvovao u istraživanju kaže da na rad mozga utiče i unutrašnji sat.

Autori studije uradiće i dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li i koliko ostale regije mozga reaguju kod spavalica i noćobdija.

Istraživanje je objavljeno u časopisu „San".

(BBC News, 02.18.2019)

BBC News

Komentari

Povezane vesti »

Zabava, najnovije vesti »