Позоришна критика: Живети, мислити, осећати, шта је мучније?

У драматизацији Јордана Цветановића, по култном Јаломовом роману, добили смо још једну психоаналитичарску сеансу, која је, добијајући сценско тело, изгубила понешто од своје тајновитости. Велика је мука, ваљда, режирати штиво у које се сви "куну", одушевљавају се њиме, цитирајући га на сваком кораку... Горан Јевтић је спретно превазишао несценичност Јаломове магичне литературе, експресионистичким уопштавањем, симболима, а онда и свеприсутним