Све више аеродрома на Балкану међу најбољима у Европи - шта од тога имају путници

Аеродроми у Скопљу и Загребу су најновији додатак на листи најбољих ваздушних лука са Балкана у Европи.

Међународни савез аеродрома је организација која истражује колико су путници задовољни квалитетом услуге током различитих аспекта путовања.

Скопски аеродром је први пут на листи најбољих, док је загребачка ваздушна лука Фрањо Туђман другу годину за редом међу најбољим у Европи.

„Путници су оцењивали услугу на основу 34 показатеља - од амбијента, осећаја сигурности, љубазности приликом регистрације, брзине пролаза безбедносног прегледа до чекања на преглед личних докумената&qуот;, каже за ББЦ Лидиа Цапковић Мартинек, портпаролка аеродрома Фрањо Туђман из Загреба.

По свим овим апсектима, аеродром у Загребу у 2018. био је најбољи у Европи.

Мартинек каже да је бољој услузи допринело прошлогодишње отварање новог путничког терминала, али да је нова инфраструктура само део побољшања квалитета услуга.

„Побољшање услуге на аеродрому великим делом јесте због нових терминала, али ако нико не пружи адекватну услугу, онда се добри резултати не могу ни остварити&qуот;.

Шта од награда и похвала имају путници?

И београдски аеродром Никола Тесла у последњих неколико година добитник је многобројних регионалних и међународних награда.

Од петог места на листи најбољих аеродрома у источној Европи 2016. године, до награде за најбољу компанију у области авио саобраћаја и најинспиративнијег лидера у Централној и Источној Европи, списак похвала је дуг.

„Када се ради о наградама које су недавно добили Скопље и Загреб, оцене су давали путници, што указује да ови аеродроми покушавају да унапреде сервисе и испуне очекивања путника&qуот;, каже за ББЦ Лука Поповић, уредник порталап ЕКС-ИУ Авиатион Невс.

Награде аеродромима могу да помогну када су дугорочни планови у питању, каже Поповић, „када у преговорима са авио компанијама покушавају да привуку нове линије&qуот;.

Многобројне награде регионалним аеродромима доказ су важности концесија, додаје он.

„Чињеница да су баш ова два аеродрома добили награде указује на то колико је важна улога концесија на Балкану. Уз помоћ концесионара, аеродроми који су имали бројне проблеме, претворе се у аеродроме који су признати и на међународном нивоу&qуот;, објашњава Поповић.

Са друге стране истог новчића су и мање светле стране концесија.

Иако је уговор о концесији београдског аеродрома Никола Тесла потписан 2018, а за крај те године је најављено објављивање уговора, детаљи услова под којим је француска фирма Венси преузела највећи аеродром у Србији до данас нису познати.

Поповић каже да је у јавном интересу да се „знају услови концесионих уговора, јер су ти аеродроми били јавно добро.&qуот;

„Управо се у тим уговорима налазе услови о томе шта ће се десити уколико дође до банкрота националног авио превозника - колико ће држава морати да издвоји у случају пенала за концесионара. То је важно јер је тај новац из буџета који пуне сви грађани&qуот;, каже Поповић.

Будућност јефтинијих летова из Србије

Најдужи лет без заустављања

Квалитет награда и квалитет услуге

Шта је путницима најважније од тренутка када стигну до аеродрома до тренутка уласка у авион?

Уредник портала Танго Сикс Петар Војиновић каже да су то - брзина путовања и комерцијални садржаји.

„Путника на аеродрому занима да до авиона дође што брже и да може што једноставније и разноврсније да купује у бесцаринским зонама&qуот;, каже.

Када се ради о наградама, мере се још многе ствари.

„Квалитет услуга на аеродрому је субјективна перцепција путника, а када се тај квалитет услуга награђује онда се обично ради о поређењима аеродрома&qуот;, каже Војиновић.

Награде су важније за управе аеродрома него за саме путнике.

„Аеродроми се такмиче у иновативности и због тога можемо рећи да су награде у том случају битне унутар индустрије јер истичу добре примере, терају конкуренцију да се унапређује и свеукупно гледано постављају стандарде које онда цела индустрија покушава да достигне&qуот;, објашњава он.

Портпаролка аеродрома Фрањо Туђман каже да награде загребачком аеродрому служе у маркетиншке сврхе.

„Награде су, на неки начин, алат који ћемо користити у преговорима са компанијама и на конференцијама на којима се преговара о доласку нових авио компанија&qуот;, каже Цапковић Мартинек.

Иако награде јесу нека врста мамца за привлачење нових авио превозника, Поповић каже да жеље за већим бројем ниско-буџетних компанија често нису лако оствариве, на Балкану.

„Летови између, рецимо, Србије и Црне Горе, регулисани су међудржавним споразумима, а летови између Србије и Европске уније су регулисани Уговором отвореног неба&qуот;.

Из Србије се лакше лети ка чланицама Европске уније, него ка региону.

„Било која компанија из Европске уније може да успостави летове из Србије, али то не значи да могу да успоставе летове и између Србије и Црне Горе. Та компанија би морала да преговара нови међудржавни споразум&qуот;, каже Поповић.

Иако су значајне за запослене у авио-индустрији, немају све награде исти значај и тежину.

„Награде које додељују веће међународне институције имају добру репутацију&qуот; објашњава Војиновић.

Аеродром Никола Тесла један је од добитника награде Скај трекскоја има одличну репутацију унутар индустрије.

„Међутим, награде иза којих не стоје велике институције, којима је то успутна непрофитабилна ствар, заправо су врста бизниса и нису толико вредне&qуот;, сматра Војиновић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.18.2019)