Светски дан оралног здравља: У Србији подаци поражавајући

На Светски дан оралног здравља - 20. март - медији се баве питањима колико грађана редовно пере зубе, чисте ли каменац и шта је са досадним умњацима.

И тако једном годишње, што је опет знатно чешће него што просечни грађанин Србије посећује зубара.

Зато не чуде и неке забрињавајуће бројке - на пример, према подацима Института за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут, зубе редовно пере тек половина грађана Србије.

То се наводи у истраживању здравља становништва Србије које је Батут спровео 2013. године.

Из овог института за ББЦ на српском кажу да се истраживање о здрављу становништва ради на „сваких шест-седам година&qуот;, те да би следеће могло да буде урађено 2019. године.

Тада ће се знати да ли се проценат одраслих који имају све зубе померио са 8,3 одсто из 2013.

У исто време 12,4 одсто грађана нема ниједан зуб.

„Мени то као стоматологу говори да као нација немамо свест о одржавању оралне хигијене&qуот;, каже за ББЦ на српском зубар Милош Рундић.

А због чега грађани не воле зубара?

„Мислим да то има неке дубље корене и да то траје већ деценијама... Да ли због тога што смо били у неком социјалистичком систему, па је тада све било бесплатно, а сада није... Ко зна&qуот;.

Подаци о просечним ценама неопходних хигијенских производа и здравствених услуга не објављују се уз податке о просечној потрошњи становништва Републичког завода за статистику.

Просечна потрошачка корпа за децембар 2018. године износила је 70.637 динара, а просечна зарада 52.372 динара. Највећи део новца, око 30 одсто, породице у Србији троше на храну.

Страх и превентива

Рундић каже да код стоматолога најчешће иду грађани стари између 25 и 45 година.

Међутим, и даље је доста оних који имају фобију од зубара и нападе мучнине када осете познати мирис стоматолошке ординације.

„Најбољи лек против тога је доводити дете од малих ногу, да му одлазак код зубара буде нормална ствар... Да се игра и кроз игру учи како се перу зуби.

„На тај начин ћемо повећати оралну хигијену код свих&qуот;, наводи Рундић.

Код зубара треба ићи превентивно и када нема болова. Ипак, грађани углавном немају ту навику.

„Веома слабо то раде. Не би било лоше да се нешто уради на ширем нивоу, управо зарад превентиве. Да се организују предавања по школама или нешто слично&qуот;.

Истовремено, људи из иностранства долазе баш у Србију да поправљају зубе.

„Не само наши који живе у дијаспори, већ је и број странаца који долазе све већи. Све смо познатији, пре свега због цене, али и због тога што имамо добре кадрове.

„Тамо је то све доста скупље - на пример, цена на северу Италије може да буде и осам пута већа у односу на Србију, а у Немачкој и Швајцарској је та разлика још већа&qуот;.

• Како да правилно дремамо
• „Била сам спремна на све, само да ми буде добро“
• Добио матичне ћелије, ХИВ вирус постао „неприметан&qуот;
• Италија: „Нема вакцине, нема школе&qуот;

Шта кажу бројке?

Тек 45,6 одсто становништва Србије сматра да су им зуби и усна дупља у добром стању, показују подаци Батута.

Подаци из 2013. нису били нимало охрабрујући, али су бољи него раније.

На пример, забележен је пораст броја становника који имају све зубе - са 5,6 одсто 2006. на 8,3 одсто 2013. године.

Међутим, тек 51,7 одсто је изјавило да пере зубе више од једном дневно, иако је и то „значајно више него 2006. године&qуот;, када је то радило 47,1 одсто грађана.

Највиши проценат оних који редовно перу зубе - 72,9 одсто - је међу младима између 15 и 24 године. Међутим, дошло је и до пораста броја оних који немају ни један зуб - са 10,2 одсто 2006, на 12,4 одсто 2013.

Део истраживања о оралном здрављу завршава се речима да је „у групи становника нижег образовног статуса и лошег материјалног стања значајно већи проценат оних који орално здравље процењују као лоше, који су изгубили све зубе и који користе тоталну протезу&qуот;.

Киша пада, трава расте

Рундић каже да се стање може поправити једноставно - „едукацијом, едукацијом и превентивом.&qуот;

„И тако од најмлађих дана, тако се ствара свест о важности оралне хигијене и оралног здравља&qуот;, истиче он.

Како наводи, услуге државних зубара су бесплатне за млађе од 18 година, а једно од потенцијалних решења било би да се у систем укључе и приватници, па да здравствено осигурање и код њих покрива део стоматолошких услуга.

На крају, све се своди на прање зуба, коришћење средстава за испирање уста и конца.

Ипак, многи ни то не раде правилно.

„Зубе треба прати два пута дневно, око пет минута, али је метода веома битна - децу учимо тако што 'киша пада, трава расте'.

„Дакле, четкицом треба горње зубе од десни навлачити ка ивицама, а доње зубе на горе, па исто тако и изнутра&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.20.2019)