Очи широм отворене

У уторак послије подне смо имали скраћене сатове јер је умро Крлежа. Било је хладно, али ја сам искористио прилику да мало проњушкам по граду. Због Крлеже су ми се ослободила два сата времена. Сјајно. Могао бих најприје проћи кроз терасу Робне куће Ри, потегнути до Конта, свратити до Борца па натраг на Корзо и равно до Палацха. Можда је негдје сретнем. Видио сам је само једном у животу и посве ме смантала. Сјећам се да је имала дуги широки сиви