Neobjavljeni dnevnik
Politika 24.03.2019 | Radmila Todić Vulićević
Dvadeseti mart 2004. Vrištim, kukam, ječim, zakopavam se živa, jer ono što se dešava na Kosmetu zdrav razum ne može da primi kao istinu
Petnaesti februar 2004. Moj boravak u Prištini 21. januara bio je kratak. Za nekoliko sati već sam ponovo bila u Nišu. Moji su ponovo komentarisali: „Ti do Prištine – kao mi do Duvaništa (naselje u Nišu)!” Juče ponovo – odlazak na zadušnice. I, zapravo, sve je već viđeno: korov, suva trava i polomljeni spomenici. Mi, doduše, u dvostruko većem broju, u tri stara autobusa koji se neprestano kvare, praćeni snegom, mrazom i klizavicom, istrajni
