Akcija nevladinih organizacija 'Batanjica 744: Zakopana istina' održana u Beogradu
Predstavnici nevladinih organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Žene u crnom organizovali su danas u Beogradu akciju "Batajnica 744: zakopana istina" povodom 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu čija su tela skrivana u Batajnici.
Tokom akcije aktivistkinje i aktivisti održali su performans kod Delijske česme u ulici Kneza Mihaila tokom kojeg su na zemlju postavili veliki beli papir sa imenima albanskih žrtava rata na Kosovu razvrstanim po lokacijama odakle su transportovani po Srbiji, potom papir prekrili zemljom i uklonili je posle čega su prošetali do Doma Narodne skupštine gde su poslanicima deljeni leci na kojima se ukazuje na stradanje kosovskih Albanaca.
Predstavnica Žena u crnom Stanislava Staša Zajović rekla je novinarima kod Delijske česme da je tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije celokupno stanovništvo bilo izloženo razaranju i nasilju, ali da je režim Slobodana Miloševića sprovodio etničko čišćenje albanskog civilnog stanovništva.
Ona je kazala da je jedan od tih zločina bilo premeštanje leševa sa Kosova i da je Batajnica jedna od najvećih lokacija na kojima su nađeni posmrtni ostaci 744 kosovskih Albanaca.
"Ovom akcijom danas želimo da se obratimo građanima i institucijama Srbije - da se prekine sa ćutanjem i skrivanjem istine o masovnim grobnicama u Srbiji, da se procesuiraju svi koji su učestvovali u skrivanju ovog zločina, da se obelodane svi podaci vezani za nestale tokom rata na Kosovu, da pravosudni organi - Specijalni sud procesuira sve odgovorne za zločine na Kosovu", kazala je Staša Zajović.
Navodeći da je zaista zabrinjavajuće da u poslednje četiri godine nije pokrenuta nijedna optužnica za zločine na Kosovu, ona je zahtevala da se prestane sa glorifikacijom ratnih zločinaca osuđenih u Haškom tribunalu, koji postaju autoriteti u srpskom društvu.
Ona je istakla da tek kada se društvo Srbije suoči sa zločinima počinjenim u ime njega, tek onda se stiče legitimitet da se govori o zločinima počinjenim sa bilo koje strane.
Od poslanika i poslanica u Skupštini Srbije, kako je navela, traže da se suoče sa "teretom zločina u nedavnoj prošlosti", ne zbog obaveza prema međunarodnim konvencijama i integracionim procesima, već prema vlastitoj savesti i izgradnji drugačije kulture u Srbiji - kulture kažnjivosti i kulture saosećanja, solidarnost, izgradnje dobrosusedskih odnosa i mnogih drugih elemenata.
Predstavnik Inicijative mladih za ljudska prava Marko Milosavljević rekao je da u zvaničnom narativu Srbije nema govora o albanskim žrtvama ratnih zločina na Kosovu i da se već 20 godina ćuti o tome.
"Danas želimo da pokažemo da su među najtežim zločinima tajne grobnice iskopane ne samo u Batajnici, nego i u Perućcu, Petrovom selu i Rudnici. O tome se danas ne govori. Imamo 20 godina ćutanja o tome, a da bismo mogli da dođemo do pravog suočavanja sa ratnom prošlošću i ratnim nasleđem moramo da u zvaničnom narativu imamo to šta se desilo u nizu ratnih zločina na Kosovu ", kazao je Milosavljević.
Aktivisti su delili letke tokom akcije na kojima je navedeno da je albansko civilno stanovništvo na Kosovu pored NATO bombardovanja bilo izloženo i kampanji zločina koje je sproveo režim Slobodana Miloševića - "Oružane formacije (MUP Srbije, Vojska Jugoslavije i paravojne jedinice)".
"Zločin predstavlja premeštanje tela ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice po Srbiji. Pre nego što su prevezena u Batajnicu, tela ubijenih Albanaca bila su zakopana u primarne masovne grobnice na Kosovu. Od 2001. do danas, na teritoriji Republike Srbije na četiri lokacije su otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila stradalih van oružane borbe. U batajničkim masovnim grobnicama otkrivena su tela albanskih žrtava stradalih na Kosovu od 24. marta do 22. maja 1999", navedeno je.
Po podacima UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu, u Batajnici su otkrivena 744 posmrtna ostatka kosovskih Albanaca.
(Beta, 26.03.2019)
