Između čekića rđavog nasleđa i nakovnja neizvesne budućnosti
Danas 27.03.2019 | Piše: Gorčin Stojanović
Povodom Svetskog dana pozorišta Otkako sam u teatru, profesionalno trideset godina, govori se o krizi. To je, čini se, jedina stalnost u neprestanim društvenim menma, od pozne dekadencije mekog socijalizma, preko godina ratova i sveopšte bede, do procesa koje se naziva tranzicijom.
Razdruštvljenost, prema formuli Margaret Tačer („Ne postoji nikakvo društvo, postoje samo pojedinci i njihove porodice“), stalno manje ili veće prisustvo autoritarnih poluga vlasti, partijska isparcelisanost javne sfere, socijalni darvinizam i odsustvo uzajamnosti i solidarnosti, uz narastajuće osiromašenje – sve to nije, najblaže rečeno, povoljno okruženje za bilo koju, pa ni za umetnost teatra. Kad se, dakle, govori o krizi, reč je od
